Sukob između Izraela i Irana eskalirao je u masovne raketne napade i vazdušne udare, pri čemu su poginule i ranjene brojne osobe u Izraelu, naročito u Tel Avivu, Jerusalimu i Haifi. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu istakao je da je cilj sprečiti nuklearni holokaust i optužio Iran za razvoj nuklearnog oružja. Iran je odgovorio raketnim napadima u okviru operacije „Pravo obećanje 3“, dok su međunarodne reakcije podeljene. Na samitu G7 u Kanadi, sukob je dominirao diskusijama, sa pozivima na uzdržanost i smirivanje situacije, ali i podrškom izraelskim napadima od strane nekih lidera. Regionalna i globalna stabilnost su ugrožene, a tenzije između dve zemlje i dalje rastu.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori naglašavaju humanitarni uticaj sukoba, ističući civilne žrtve i rizike eskalacije. Često pozivaju na diplomatska rešenja i kritikuju vojnu agresiju sa obe strane. Narativ uključuje zabrinutost za regionalnu stabilnost i opasnosti od nuklearnog naoružanja.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o činjenicama sukoba sa fokusom na tok događaja, zvanične izjave i međunarodne diplomatske reakcije. Prikazuju uravnotežene stavove, priznajući bezbednosne zabrinutosti Izraela i odbrambenu retoriku Irana, uz napomenu o globalnim implikacijama i pozivima na uzdržanost svetskih lidera.
Desno: Desno orijentisani izvori naglašavaju pravo Izraela na samoodbranu i pretnju koju predstavlja iranski nuklearni program. Ističu izraelske vojne akcije kao neophodne za sprečavanje nuklearnog holokausta i često prikazuju Iran kao agresora koji krši međunarodno pravo. Podrška snažnim vojnim odgovorima i kritika iranskih regionalnih aktivnosti su česte teme.
