Rat u oblacima: Izrael i Amerika udaraju po iranskom nuklearnom programu!
Da li je ovo kraj iranskih nuklearnih ambicija ili samo još jedna epizoda u beskrajnom sukobu? Viši izraelski vojni obaveštajci tvrde da su njihovi i američki vazdušni napadi naneli “sistematsku, tešku, široku i duboku” štetu iranskom nuklearnom programu, vraćajući ga godinama unazad. Ali, američke procene kažu – nije baš tako dramatično.
Šta se desilo?
Sve je počelo 13. juna kada je Izrael izveo iznenadni vazdušni napad na niz iranskih nuklearnih vojnih ciljeva. Premijer Netanyahu je jasno rekao da je cilj bio da se spreči Iran da uskoro razvije nuklearno oružje. Iran, naravno, tvrdi da njihov program ima samo mirnodopske ciljeve, ali je kao odgovor lansirao talas raketa i dronova na izraelsku teritoriju.
Nakon toga, usledila je eskalacija sukoba sa višednevnim uzajamnim udarima. Američka vojska se uključila 21. juna u operaciji nazvanoj “Ponoćni čekić” i izvela vazdušne napade na tri ključna iranska nuklearna postrojenja: Fordou, Natanz i Isfahan.
Bunker buster bombe i duboko ukopani ciljevi
Pentagon je prvi put ikada koristio bombe koje probijaju podzemne ciljeve, tzv. bunker buster bombe, da bi pogodio duboko ukopani objekat Fordou, koji je ključan za iranske nuklearne ambicije. Napadi su bili koordinisani kao odgovor na iranske raketne napade.
Koliko je šteta stvarno velika?
Izraelski zvaničnici tvrde da su napadi naneli štetu koja će iranski program vratiti godinama unazad. Međutim, američke procene su nešto umerenije – kažu da su napadi odložili iranski program za nekoliko meseci, a ne godina. Ključne komponente podzemnih objekata su ostale netaknute, a deo opreme i obogaćenog urana je premješten pre napada.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) procenjuje da je šteta značajna, naročito u Natanzu, dok je u Fordou zabeleženo stvaranje velikih kratera, ali potpuna procena podzemne štete još nije moguća.
Cena sukoba: stotine mrtvih i civilne žrtve
Napadi su doveli do stotina poginulih, uključujući i značajne civilne žrtve u Iranu, kao što su osoblje hitne pomoći i zatvorski radnici. Sukob je najopasnija eskalacija u istoriji odnosa Izraela i Irana. Nakon 12 dana intenzivnih borbi, postignuto je primirje uz posredovanje SAD, ali obe strane su upozorile da će ga prekršiti ako druga strana prva nastavi sa napadima.
Šta sad?
Iran najavljuje moguću odmazdu i upozorava na opasnost šireg regionalnog sukoba. Izrael tvrdi da su napadi bili neophodni da se spreči nuklearno naoružanje Irana. Američka uključenost i upotreba najsavremenijih bombi pokazuje koliko je situacija ozbiljna.
Zaključak
Da li je ovo zaista sistematska šteta koja će zaustaviti iranski nuklearni program ili samo još jedna u nizu eskalacija koja će se nastaviti? Jedno je sigurno – sukob je skup, krvav i daleko od rešenja. A vi, šta mislite? Da li je ovo početak kraja iranskog nuklearnog sna ili samo još jedna epizoda u beskrajnom ratu? Bacite komentar, da vidimo ko je za koga!
