Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da ne isključuje mogućnost atentata na iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, tvrdeći da bi takav potez okončao sukob, a ne eskalirao ga. Izrael je već ciljao iranske nuklearne naučnike i vojne komandante u nizu napada usmjerenih na sprečavanje iranskog nuklearnog programa. Izraelski napadi su izazvali uzvratne raketne napade Irana na izraelski teritorij, što je dovelo do eskalacije sukoba. Dok Izrael tvrdi da se brani od iranske nuklearne prijetnje, Iran negira da želi nuklearno oružje i optužuje Izrael za agresiju. Međunarodni akteri pozivaju na diplomatska rješenja, dok sukob izaziva zabrinutost zbog mogućeg širenja sukoba u regiji.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori ističu ljudske žrtve sukoba, naglašavajući civilne žrtve i opasnosti od vojne eskalacije. Često pozivaju na diplomatska rešenja i kritikuju agresivne vojne akcije Izraela, prikazujući sukob u kontekstu regionalne nestabilnosti i ljudskih prava.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o činjenicama sukoba, uključujući izjave izraelskih i iranskih zvaničnika i tok vojnih akcija. Prikazuju sukob kao složeno geopolitičko pitanje koje uključuje zabrinutost zbog nuklearnog naoružanja, regionalne bezbednosti i međunarodne diplomatije, često ističući pozive na deeskalaciju.
Desno: Desno orijentisani izvori fokusiraju se na pravo Izraela na samoodbranu od iranske nuklearne pretnje, naglašavajući neophodnost vojnih akcija da se spreči Iran u sticanju nuklearnog oružja. Često prikazuju Iran kao destabilizujući faktor u regionu i opravdavaju izraelske napade kao mere zaštite globalne bezbednosti.
