Izraelske snage su izvele niz napada na iranske nuklearne i energetske objekte, uključujući postrojenja u Teheranu, Isfahanu i drugim lokacijama. Napadi su izazvali velike eksplozije, požare i oštećenja, a prema izveštajima, ubijeno je nekoliko iranskih naučnika i vojnih zapovednika. Iran je odgovorio balističkim raketama na ciljeve u Izraelu, uključujući Tel Aviv i Jerusalim, što je dovelo do eskalacije sukoba između dve zemlje. Izraelska vlada je produžila vanredno stanje zbog bezbednosne situacije. Međunarodne agencije, poput IAEA, prate situaciju i navode da nije došlo do povećanja zračenja van nuklearnih lokacija. Politički lideri, uključujući nemačkog kancelara Merza, pozivaju na sprečavanje razvoja iranskog nuklearnog oružja i na diplomatska rešenja, dok se sukob nastavlja sa ozbiljnim posledicama po regionalnu i globalnu bezbednost i ekonomiju.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori naglašavaju ljudske žrtve sukoba, rizik od eskalacije i potrebu za diplomatskim rešenjima. Često kritikuju vojne akcije i ističu važnost međunarodnog nadzora i mirnih pregovora kako bi se sprečilo dalje nasilje i destabilizacija regiona.
Centar: Centristički izvori fokusiraju se na uravnoteženo izveštavanje o događajima, pružajući činjenične prikaze napada i odgovora obe strane. Ističu bezbednosne zabrinutosti Izraela u vezi sa iranskim nuklearnim programom, iranske odmazde i međunarodne diplomatske napore za smanjenje tenzija, uz priznavanje složenosti sukoba.
Desno: Desno orijentisani izvori naglašavaju pretnju koju predstavlja iranski nuklearni program i opravdavaju izraelske vojne akcije kao neophodne za nacionalnu i regionalnu bezbednost. Često podržavaju snažne odbrambene mere i kritikuju iranske provokacije, prikazujući izraelske udare kao legitimnu samoobranu. Takođe ističu ekonomske i strateške posledice, poput uticaja na globalna tržišta nafte.
