Izraelski napadi na iranske nuklearne ciljeve usmrtili su vodeće naučnike i uništili delove programa, ali nisu ozbiljno zaustavili iranski nuklearni razvoj. Izraelski vojni zvaničnici i međunarodni stručnjaci slažu se da su napadi odložili iranski nuklearni program za nekoliko meseci, ali rizik upotrebe sile može podstaći Iran da ubrza razvoj bombe. Američki obaveštajni izvori smatraju da Iran nije aktivno težio proizvodnji nuklearne bombe, ali sukob može promeniti tu odluku. Izrael poseduje nuklearni arsenal kao sredstvo odvraćanja, dok Iran nastavlja svoj program, posebno u postrojenju Fordow, koje je teško dostupno. Dok Izrael preferira vojnu opciju, neki stručnjaci smatraju da bi diplomatski dogovor sa strogim inspekcijama bio trajnije rešenje. Rat i napadi izazivaju strah i bes u Iranu, dok međunarodna zajednica kritikuje izraelske vojne taktike i civilne žrtve. Ova situacija komplikuje regionalnu bezbednost i međunarodne napore za kontrolu nuklearnog naoružanja.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori ističu humanitarni uticaj izraelskih napada, naglašavajući civilne žrtve i kritikujući izraelske vojne taktike kao nesrazmerne i potencijalno ratne zločine. Naglašavaju važnost diplomatskih rešenja i upozoravaju da vojne akcije mogu eskalirati sukob i dodatno destabilizovati region.
Centar: Centrističke perspektive fokusiraju se na strateške i bezbednosne dimenzije sukoba, priznajući pravo Izraela na odbranu i odlaganje iranskih nuklearnih ambicija, ali i ograničenja vojne akcije. Ističu složenost situacije, ulogu obaveštajnih procena i potencijalne koristi diplomatskih sporazuma sa strogim inspekcijama.
Desno: Desno orijentisani narativi naglašavaju izraelsku vojnu snagu i obaveštajne sposobnosti, prikazujući napade kao neophodne mere za sprečavanje Irana da stekne nuklearno oružje. Podržavaju tvrdu liniju prema Iranu, uključujući promenu režima, i smatraju vojnu opciju poželjnijom od diplomatskih kompromisa, koje često vide kao neefikasne ili opasne.
