Izraelska vojska izvela je seriju vazdušnih napada na oko 80 ciljeva u Iranu, uključujući nuklearne objekte i vojne baze povezane sa iranskim nuklearnim programom. Iranske vlasti su potvrdile napade i saopštile da su aktivirali protivvazdušnu odbranu. Iran je odgovorio ispaljivanjem balističkih raketa na izraelske ciljeve, pri čemu je došlo do žrtava i povreda na obe strane. Sukobi su izazvali međunarodnu zabrinutost, a SAD su saopštile da ne planiraju direktno uključivanje u sukob, iako su ranije isporučile Izraelu rakete. Rusija je osudila izraelske napade i pozvala na diplomatsko rešenje. Izraelski napadi su usmereni na sprečavanje iranskog nuklearnog naoružanja, dok Iran upozorava na moguće zatvaranje važnih pomorskih puteva i najavljuje nastavak vojnih akcija.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izveštaji ističu ljudske žrtve sukoba, naglašavajući civilne žrtve i rizik od širenja rata. Često kritikuju izraelske vojne akcije kao agresivne i destabilizujuće, pozivajući na diplomatska rešenja i uzdržanost svih strana. Uloga SAD u snabdevanju Izraela oružjem je predmet kritike zbog podsticanja sukoba.
Centar: Centristički izveštaji fokusiraju se na činjenice, izveštavajući o vojnim udarima i odmazdama sa uravnoteženim prikazom žrtava na obe strane. Naglašavaju strateške motive Izraela da spreči nuklearno naoružanje Irana i iranske odgovore. Takođe ističu međunarodne diplomatske napore i izjave globalnih sila poput SAD, Rusije i EU.
Desno: Desno orijentisani narativi naglašavaju pravo Izraela na samoodbranu od iranske agresije i pretnju iranskog nuklearnog programa. Ističu preciznost i efikasnost izraelskih vojnih operacija i prikazuju Iran kao agresora koji eskalira sukob. Podrška SAD Izraelu se prikazuje pozitivno, a iranske pretnje kao opasne provokacije.
