Jubilarno deseto priznanje Velike nagrade Ivo Andrić dodeljeno je Nebojši Jevriću i Aleksandru Bariku. Direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica istakao je da Jevrićev rad, naročito delo „Mrtvi dim“, ima hemingvejski pristup i zasniva se na stvarnosti i istini, posebno osvetljavajući događaje iz rata devedesetih. Bariko je opisan kao pisac sa asocijativnim i maštovitim stilom, poštujući tradiciju moderne evropske književnosti. Predsednik žirija Slađana Ilić ocenila je Jevrićeve priče kao romantične i surovo stvarne, dok Bariko osvaja nove književne teritorije. Velika nagrada Ivo Andrić dodeljuje se za životno delo i najbolju knjigu objavljenu u Republici Srpskoj i Srbiji, a među prethodnim dobitnicima su značajni pisci i kulturne ličnosti.
Političke perspektive:
Levo: Левичарски медији могу нагласити културни значај награде и признање различитих књижевних стилова, истичући Јеврићев фокус на сурову стварност рата деведесетих и Бариков иновативни европски допринос књижевности. Такође могу нагласити важност књижевности у одражавању друштвених истина и историјске меморије.
Centar: Центристички извори вероватно пружају уравнотежен приказ, фокусирајући се на престиж награде Иво Андрић и достигнућа оба аутора. Истичу књижевне квалитете Јеврићевог реалистичног приповедања и Бариковог маштовитог стила, наглашавајући улогу награде у промоцији регионалне и европске књижевности без јаког политичког предзнака.
Desno: Десничарски медији могу нагласити Јеврићев рад као одраз српског културног идентитета и историјског искуства, посебно у вези са ратом деведесетих. Могу истакнути улогу Емира Кустурице и важност очувања националних књижевних традиција, могуће приказујући награду као прославу српског наслеђа и вредности.
