JUN JE, A KOSOVO PONOVO GORI! Dok sunce prži, a miris pelina se širi, na jugu Kosova i dalje gine srpski vojnik. Majke plaču, sestre jecaju, a ptice grlice pište u tišini koja para dušu. Milica Kralj nas podseća da je Kosovo večni obruč tuge, mesto gde se krv i suze mešaju sa mirisom tamjana i razbijene kandiljke. Dok se u Beogradu hapse oni koji prete predsedniku Vučiću, na jugu se nastavlja krvavi niz koji niko ne želi da zaustavi. Da li je ovo sudbina ili zaborav? Jun je, a sunokret plamti, ali srce Srbije krvari. Gde su rešenja? Gde je pravda? I dok se institucije bore sa pretnjama i hapšenjima, na Kosovu se gubi još jedan mladi život. Ovo nije samo tragedija, ovo je sramota za sve nas. Ako mislite da je ovo samo još jedna vest, razmislite ponovo. Kosovo je rana koja ne prestaje da krvari, a mi svi smo odgovorni. Hajde da se ne pravimo da ne vidimo. Komentarišite, smejte se, ljutite, ali ne okrećite glavu. Jer, ako ne mi, ko će? Ako ne sada, kada? Kosovo je večni obruč tuge, a jun je mesec kada se sve to najviše oseća. Pridružite se razgovoru, jer ćutanje je saučesništvo.
