Zamislite da vam zub, koji je odavno truo i osuđen na vađenje, iznenada počne da boli kao nikada pre. Tako je i sa našom državom pod ovom vlašću – kvarni zub koji se uporno pokušava zakrpiti plombi, dok se problem ispod nje samo produbljuje. Marko Šelić Marčelo u svojoj kolumni opisuje kako je njegov zub, iako okrunjen i plombiran, iznenada počeo da ga boli, izazivajući otok i neizdrživu bol, što je metafora za stanje u državi. Zub se nije mogao vaditi dok je bio u upali, ali kada je plomba skinuta, bol je momentalno popustila, dajući lažnu nadu da se problem može odložiti. Međutim, kvarni zub je i dalje kvaran i mora biti izvađen, baš kao i vlast koja je trula i ne može se spasiti. Dok država gori u problemima, vlast ne samo da ne rešava stvari, već ih dodatno pogoršava, šibicama prigušujući požar koji preti da proguta sve. Policija hapsi studente, dok se na televiziji pojavljuju statue koje su vrhunska rugalica, a država je paralizovana i nesposobna da spreči haos. Ova vlast je kao kvarni zub koji ne samo da boli, već i gura prst u oko svima nama, pokazujući svoju kvarnost i neodrživost. Jedino rešenje je da takva vlast ode, jer je ona jedina stabilna armatura koju su uspeli da naprave, ali u stvari je to armatura propasti. Ako vam se čini da je ova priča o zubu samo lična anegdota, razmislite ponovo – to je priča o nama svima i našoj državi. A ako imate slične priče ili misli, bacite komentar, možda zajedno pronađemo način da izvadimo taj kvarni zub iz našeg društva!
