Zamislite život koji je bio kao filmska drama, ali prava, ne holivudska! Farah Diba Pahlavi, poslednja carica Persije, nije bila samo žena na prestolu – bila je simbol jedne epohe, sjaja i pada, nade i tragedije. Rođena 14. oktobra, u porodici sa vojnim korenima, Farah je od malena gajila ljubav prema francuskoj kulturi i nezavisnosti. Nije pristajala na ugovorene brakove i nošenje hidžaba, već je hrabro kročila ka budućnosti studirajući arhitekturu u Parizu. Tamo je upoznala šaha Muhameda Rezu Pahlavija, koji je bio očaran njenom lepotom i duhom. Venčali su se 1959. godine, a Farah je postala prva žena u Iranu sa titulom šahbanu – carica, što nije viđeno više od hiljadu godina.
Ali, život u palati nije bio samo glamur. Farah je bila pokretačka snaga modernizacije Irana, borila se za obrazovanje žena, zdravstvo i umetnost. Osnovala je muzeje, podržavala restauraciju istorijskih spomenika i predstavljala Iran svetu kao zemlju koja teži modernosti, ali i čuva svoj identitet. Međutim, ispod sjaja krune krile su se duboke društvene tenzije. Brza modernizacija, korupcija i rastući uticaj verskih vođa poput ajatolaha Homeinija stvarali su vulkan nezadovoljstva.
Godine 1979. eksplodirao je taj vulkan – Islamska revolucija srušila je monarhiju, a Farah i njena porodica su morali bežati iz zemlje. Njihovo izgnanstvo bilo je dugo i bolno: Egipat, Maroko, Bahami, Meksiko, Panama, a na kraju Pariz. Šah je umro u egzilu, a Farah je izgubila dvoje dece – princezu Lejlu i princa Rezu, koji su se oboje borili sa depresijom i tragično preminuli.
Farah danas živi u Parizu, daleko od blještavila koje je nekada okruživalo njen život, ali njena priča ostaje simbol izgubljene šanse za demokratiju i modernizaciju Irana. Njena kruna, venčanica koju je dizajnirao mladi Iv Sen Loran, i legendarni Paunov tron, ostaju podsećanje na vreme kada je Iran bio na raskršću između tradicije i modernosti.
Ova epska drama o ljubavi, moći, izdaji i gubitku nije samo priča o jednoj ženi, već o sudbini cele nacije. A vi, šta mislite – da li je Iran izgubio svoju poslednju šansu za svetliju budućnost? Ili je to samo još jedna priča o carstvu koje je palo pod teretom sopstvenih kontradikcija? Bacite komentar, možda zajedno rasvetlimo ovu zagonetku!
