Lavrentij Berija: Monstrum koji je vladao strahom i nuklearnim oružjem
Lavrentij Berija nije bio običan čovek. Rođen u siromašnoj gruzijskoj seljačkoj porodici, brzo je shvatio da je moć u politici – i to onoj najprljavijoj varijanti. Bio je beskrupulozan, inteligentan i opasan oportunista, savršen za Staljina, koji je voleo ljude sa Kavkaza – dok mu nisu postali smetnja.
Beriya je započeo karijeru kao lokalni partijski sekretar, a ubrzo je preuzeo NKVD, sovjetsku tajnu policiju, nastavljajući krvave čistke koje su ostavile milione ljudi u strahu, deportacijama i smrtnim kaznama. Pod njegovim nadzorom, Gulagi su postali robovske tvornice smrti.
Ali Berija nije bio samo krvnik – bio je i racionalan organizator. Tokom Drugog svetskog rata, bio je zadužen za unutrašnju sigurnost, deportacije čitavih naroda poput Čečena i Krimskih Tatara, i – držite se – nadgledao je razvoj sovjetske atomske bombe! Koristeći zarobljene nemačke naučnike i masovne radne logore, Berija je bio ključni čovek koji je omogućio Sovjetskom Savezu da detonira prvu atomsku bombu, otvarajući novo, hladnoratovsko poglavlje sveta.
Kada je Staljin umro 1953. godine, Berija je bio jedini koji se opušteno smejao, dok su ostali u strahu stajali. Kao potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova, odmah je preuzeo kontrolu nad policijom i sigurnosnim aparatima, najavljujući reforme i rehabilitaciju zatvorenika. Ali nije mu bilo do popravke – želeo je vlast i eliminisati protivnike.
Njegova ambicija je uplašila ostatak Politbiroa, posebno Nikitu Hruščova, koji je organizovao njegov pad. Tokom sastanka Prezidijuma, maršal Žukov je upao sa vojnicima i lično uhapsio Beriju. Nakon tajnog procesa, proglašen je krivim za izdaju, špijunažu i seksualno zlostavljanje, i streljan je 23. decembra 1953. godine. Ironično, čovek koji je poslao na smrt hiljade, molio je za svoj život.
Pad Berije označio je početak destaljinizacije i otvaranje vrata za kritiku Staljinovih zločina. Ipak, Berija ostaje simbol najmračnije strane sovjetskog režima – čovek koji je znao sve tajne, provoditelj terora, sanjajući da bude iznad svih.
Njegova priča nije samo priča o tiraniji, već o politici straha, borbi za vlast i svetu u kojem ni krvnik nije siguran. Berija je nestao tiho, ali njegova senka i dalje lebdi nad istorijom.
Da li je Berija bio samo monstrum ili i genije zla? Podelite svoje mišljenje, možda se i vi pitate kako jedan čovek može biti toliko zao, a opet toliko pametan!
