Rak pluća u Srbiji: Epidemija koja nas ubija, a mi ćutimo!
Svaki dan u Srbiji umre oko 14 ljudi od raka pluća. Da, dobro ste pročitali – 14 ljudi dnevno! To je kao da svaki dan padne mali avion sa putnicima. I šta radimo? Gotovo ništa što bi spasilo živote.
Zašto je rak pluća toliki problem? Rak pluća je najčešći i najsmrtonosniji malignitet u Srbiji. Svake godine oboli skoro 7.000 ljudi, a više od 5.000 umre. Srbija je među prvih pet zemalja u Evropi po učestalosti ove bolesti. Ali evo šokantnog dela – preko 70% slučajeva se dijagnostikuje u uznapredovalim fazama (stadijumi III i IV). To znači da većina pacijenata sazna za bolest kad je gotovo nemoguće uspešno lečiti.
Skrining – spas ili mit? Postoji pilot projekat u Beogradu koji je počeo u novembru prošle godine. Cilj je rano otkrivanje raka pluća kod ljudi starijih od 50 godina sa preko 30 godina pušačkog staža, bivših pušača koji su prestali u poslednjih 15 godina, osoba sa porodičnom istorijom raka pluća i pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća.
Do sada je pregledano oko 2.000 Beograđana, a kod preko 3% otkrivene su promene koje liče na tumorske. Pregledi su bezbolni i rade se niskodoznim skenerom, bez potrebe za uputom. Ali, zašto ovaj projekat nije proširen na celu zemlju? Zašto se ne ulaže više u prevenciju i rano otkrivanje?
Dva glavna tipa raka pluća – sitnoćelijski i nesitnoćelijski Sitnoćelijski karcinom pluća je agresivan, brzo raste i širi se, uglavnom kod pušača. Nesitnoćelijski je češći i sporije raste, ali i on je opasan. Lečenje zavisi od tipa i stadijuma bolesti.
Imunoterapija – spas ili nedostižan san? Imunoterapija je revolucionarni tretman koji može da produži život pacijentima sa stadijumom III nesitnoćelijskog karcinoma pluća. Polovina pacijenata živi pet godina nakon primene ove terapije, što je skoro tri puta bolje nego ranije. Ali, evo šokantnog dela – ovaj lek još nije na pozitivnoj listi lekova u Srbiji!
Oko 1.000 pacijenata godišnje bi mogli da dobiju ovu terapiju, ali država to ne omogućava. Slično je i sa sitnoćelijskim karcinomom, gde imunoterapija takođe donosi poboljšanja, ali nije dostupna.
Pušenje i rak pluća – veza koju svi znamo, ali niko ne menja 95% pacijenata sa sitnoćelijskim karcinomom pluća su aktivni ili bivši pušači. Rizik raste sa dužinom i intenzitetom pušačkog staža. Ipak, pušenje i dalje ostaje veliki problem u Srbiji.
Zašto država ne ulaže više u inovativne terapije? Iako je u poslednjih nekoliko godina napravljen napredak u dostupnosti lekova za metastatski stadijum, najveći problem je nedostupnost imunoterapije za stadijum III i sitnoćelijski karcinom. Ova terapija može da kontroliše mikrometastaze koje ne mogu da se vide standardnim dijagnostičkim metodama i značajno produžava život.
Zaključak – vreme je za buđenje! Rak pluća je tiha epidemija u Srbiji. Svaki dan gubimo 14 života, a mogli bismo spasiti mnoge ako bi se ulagalo u prevenciju, rano otkrivanje i dostupnost inovativnih terapija. Da li ćemo čekati da nas ova bolest potpuno uništi ili ćemo konačno reagovati?
A sad, ako ste stigli do ovde, bacite komentar – da li znate nekoga ko je oboleo? Ili možda imate neki svoj recept za borbu protiv ove opake bolesti? Ne budite tihi, neka se čuje vaš glas!
