Kad pomislite da je sport svet koji ujedinjuje, Marko Perković Thompson i hrvatski sportisti vas brzo razuveravaju! Kontroverzni pevač, poznat po ustaškim pozdravima i ratnohuškačkim pesmama, i dalje vuče hrvatske fudbalere i rukometaše u svoj nacionalistički vrtlog. Na njegovom poslednjem koncertu na zagrebačkom hipodromu, gde je bilo oko pola miliona ljudi, primećeni su selektor Zlatko Dalić i reprezentativac Mateo Kovačić. Da, dobro ste pročitali – ljudi koji bi trebalo da budu primeri sportskog duha, pevaju i slave pesme koje veličaju mračnu prošlost i ratne zločine.
Nije prvi put da se ovakve scene dešavaju. Pre sedam godina, Thompson je pevao na dočeku Zlatka Dalića u Varaždinu, a potom i u Livnu, gde je okupio desetine hiljada ljudi. Iako su njegovi koncerti zabranjeni u Nemačkoj, Holandiji, Švajcarskoj i Sloveniji zbog promovisanja neonacizma i ustaštva, u Hrvatskoj i dalje ima slobodu da širi svoj otrov. Na njegovim nastupima često se čuju parole poput “ubij Srbina”, a njegove pesme slave NDH i akciju Oluja, povezane sa ubistvima i proterivanjem Srba.
Da li je moguće da sportisti koji bi trebalo da budu uzori, ne vide problem u tome? Ili je to deo šireg problema u društvu? Hrvatski rukometaši su pre pola godine slavili srebro na Svetskom prvenstvu uz ratne pesme, a Thompson je postao simbol ekstremne desnice, što on ni ne krije. Njegove pesme su ratnohuškačke, pune mržnje i istorijskih laži, a on i dalje dobija podršku od sportskih zvezda i velikih masa.
Zamislite samo – koncerti zabranjeni u nekoliko evropskih zemalja, a kod kuće se slave kao heroji! Da li je to normalno? Ili je to znak da se mržnja i netrpeljivost i dalje hrane i šire, čak i kroz sport? Ako vam je do smeha, samo pogledajte kako su fudbaleri sa ponosom pozirali sa Thompsonom na društvenim mrežama, dok se u pozadini čuju parole koje bi trebalo da budu zabranjene.
Ovaj slučaj nije samo problem Hrvatske, već i šireg regiona, gde se istorijske rane ne leče, već se ponovo otvaraju i koriste za političke i nacionalističke ciljeve. Thompson je postao simbol mržnje, a sportisti koji ga podržavaju šalju poruku da je to prihvatljivo. Pa, da li je vreme da se zapitamo šta zaista znači sport i ko su naši heroji?
Ako ste mislili da je sport samo igra, razmislite ponovo. Ovde se igra mnogo opasnija igra – igra identiteta, mržnje i politike. A Thompson i njegovi prijatelji iz sportskog sveta su glavni igrači. Šta vi mislite o tome? Da li je ovo samo zabava ili opasna igra sa vatrom? Bacite komentar, možda zajedno rasvetlimo ovu mračnu stranu sporta!
