Da li ste znali da u Crnoj Gori više od polovine romske djece uopšte ne pohađa vrtić? Da, dobro ste pročitali! Iako je predškolsko obrazovanje ključno za razvoj svakog deteta, romska zajednica i dalje ostaje na marginama sistema. Elvis Beriša, izvršni direktor nevladine organizacije Phiren Amenca, ne štedi reči: bez angažovanja romskih medijatora i obezbeđenja besplatnog prevoza, situacija neće napredovati.
Istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) pokazalo je da se procenat romske djece koja ne idu u vrtić više nego udvostručio. Kako je to moguće? Beriša objašnjava da raste broj dece koja pohađaju osnovnu školu, ali predškolsko obrazovanje ostaje zapostavljeno jer nije obavezno, a roditelji često nemaju mogućnost da decu redovno odvoze u vrtić.
U udaljenim naseljima gde žive pripadnici romske i egipćanske zajednice, postoji samo jedna predškolska ustanova, koju pohađaju isključivo deca iz tih zajednica. Ali to nije dovoljno! Potreban je hitan angažman medijatora i organizacija prevoza kako bi se deca redovno uključila u predškolski sistem i pratila tokom boravka u vrtiću.
Još jedan alarmantan problem je nedostatak ključnih dokumenata kod pripadnika romske zajednice – ličnih karata, uverenja o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih. Bez ovih papira, deca i odrasli nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i drugim osnovnim pravima. Čak tri generacije nekih porodica nemaju rešen pravni status, što je katastrofalno za njihovu budućnost.
Da li institucije rade svoj posao? Beriša kaže da pojedinci jesu posvećeni, ali sistem je neusklađen i nekordinisan. Apeluje na sve nadležne da pokažu empatiju, solidarnost i profesionalnost.
Iako postoje neki pomaci, poput programa „Evropa sad“ koji su poboljšali socijalni status Roma, problemi diskriminacije i stereotipa i dalje su prisutni. Poslodavci često imaju negativne predrasude, a romska kultura i jezik ostaju nepoznanica većini društva.
Ova tema nije samo priča o obrazovanju – to je borba za osnovna ljudska prava i dostojanstvo. Ako vam je stalo do pravde i jednakosti, možda je vreme da se zapitate: šta mi možemo učiniti da pomognemo? Ili bar da se ne pravimo da ne vidimo? Komentarišite ako imate šta da kažete, jer ćutanje nije opcija!
