Zamislite život u kojem svaki dan znači borbu sa iglama, bolom i neizvesnošću. Milica Adamović, žena u svojim četrdesetim, vodi tešku bitku sa bubrežnom bolešću već godinama. Njen levi bubreg je odstranjen davne 2000. godine, a od tada joj dijaliza spašava život, ali i oduzima snagu i nadu. Svaki drugi dan, četiri sata provodi priključena na aparat koji joj pumpa krv kroz cevi, dok telo i duša vrište od iscrpljenosti. “Telo mi popušta, vid mi se muti, a toplina nestaje iz prstiju,” opisuje Milica trenutke kada joj pritisak pada tokom dijalize. Ipak, ona ne odustaje. Svaki ubod igle je podsetnik koliko je jaka i istrajna u svojoj borbi za život.
Milicina priča nije samo o bolu, već i o ogromnoj nepravdi sistema. Godinama je tražila donora bubrega, ali bez uspeha. Pet potencijalnih donora odustalo je u poslednjem trenutku, a porodica joj ne može pomoći – majka je operisala aneurizmu, brat ima posebne potrebe, a otac je preminuo. Živi kao podstanar sa majkom i bratom, boreći se sa kirijom, računima i lekovima. Nema pravo na prevoz do dijaliznog centra jer nije prijavljena na adresi stanovanja, što dodatno otežava njen život.
Milica apeluje na društvo da podigne svest o važnosti doniranja organa. “Dijaliza nije izlečenje, to je borba, ja sam ratnik,” kaže ona. Njena priča je poziv svima nama da ne zatvaramo oči pred ljudima koji se svakodnevno bore za život. Ako mislite da je vaš život težak, setite se Milice i njenih sati na dijalizi, borbe sa sopstvenim telom i sistemom koji ne pruža dovoljno pomoći. A vi, šta biste vi uradili da ste na njenom mestu? Podelite svoje misli, možda baš vaša reč nekome promeni dan.
