Ah, dijaspora! Ta magična reč koja u Srbiji uvek izaziva vatru u srcima političara. Đorđe Milićević, ministar zadužen za odnose sa dijasporom, opet je na sceni sa svojom večnom mantrama o “slogi koja spasava”. Na dvodnevnom okupljanju srpske dijaspore u Zlatiboru, Milićević je ponovio ono što smo već čuli hiljadu puta: “Našu snagu čine sabornost, okupljanje i jedinstvo.” Bravo! Ali, gde su konkretni rezultati? Gde su planovi koji će zaista pomoći Srbima u dijaspori da se osećaju povezano i podržano?
Ministar je naglasio da svaka država mora imati krovnu organizaciju koja okuplja udruženja dijaspore, i da je neophodna razmena mišljenja i dogovor. Lepo zvuči, ali koliko puta smo već čuli te reči? I koliko puta su ostale samo na papiru?
Podsetimo se, na prvom danu Vidovdanskog sabora dijaspore predstavljen je i projekat “Expo 2027”. Još jedna sjajna ideja koja obećava mnogo, ali da li će se ikada realizovati? Dok se političari igraju rečima, obični ljudi u dijaspori i dalje se bore sa birokratijom, nedostatkom podrške i osećajem da su zaboravljeni.
A šta je sa onim pravim problemima? Kako pomoći mladima da se vrate ili da ostanu povezani sa svojom zemljom? Kako olakšati poslovanje, obrazovanje, kulturu? Milićević i ekipa, vreme je da prestanete sa praznim frazama i počnete da delujete!
Ako ste i vi umorni od političkih floskula i želite da čujete nešto konkretno, bacite komentar dole. Ili samo recite – koliko vam je dosadilo da slušate “samo sloga Srbina spasava” dok se ništa ne menja. Hajde da se malo nasmejemo na svoj račun, jer šta drugo preostaje?
