Prema podacima UNHCR-a, krajem aprila broj prisilno raseljenih ljudi u svetu blago je pao na 103,1 milion, što je pad u odnosu na rekordnih 108,2 miliona krajem prošle godine. Ovaj pad uglavnom se pripisuje povratku oko dva miliona Sirijaca u svoje domove nakon svrgavanja režima Bašara al-Asada. Ipak, i dalje ostaje veliki broj raseljenih zbog sukoba u Sudanu, Avganistanu i Ukrajini. UN naglašava potrebu za povećanjem napora u pronalaženju trajnih rešenja i finansiranju humanitarne pomoći, jer su mnoge zemlje suočene sa krizom finansiranja. Situacija ostaje nestabilna, a mir ili prekid vatre u ključnim sukobima mogao bi značajno pomoći u smanjenju broja raseljenih.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji ističu humanitarni aspekt izbegličke krize, naglašavajući patnju raseljenih i potrebu za povećanom međunarodnom pomoći. Fokusiraju se na značaj mirovnih napora i kritikuju nedostatak finansiranja humanitarnih programa, često ukazujući na odgovornost bogatih zemalja.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o smanjenju broja izbeglica sa uravnoteženim pristupom, priznajući pozitivan razvoj povratka Sirijaca kućama, ali i ukazujući na sukobe u drugim regionima. Naglašavaju važnost diplomatskih napora i međunarodne saradnje u rešavanju sukoba i podršci raseljenima.
Desno: Desno orijentisani mediji mogu se fokusirati na bezbednosne i političke implikacije kretanja izbeglica, ističući izazove reintegracije i potencijalne rizike povezane sa velikim brojem raseljenih. Naglašavaju potrebu za kontrolisanim i urednim povratkom i važnost nacionalnog suvereniteta i bezbednosti granica.
