Da li ste ikada pomislili da univerziteti u Srbiji sami biraju svoje rektore? E pa, prevarili ste se! Prof. dr Dejan Vuk Stanković je razbio ovu iluziju i jasno rekao: ne postoji država na svetu gde univerzitet postavlja ili smenjuje ministra prosvete, a kamoli obrnuto! Ministar prosvete je politička funkcija koju predlaže Vlada Srbije, a bira je Narodna skupština – najviši organ zakonodavne vlasti. Dakle, ne neke “kvazigrupe” ili “pobunjeni univerziteti” koji se svakodnevno pojavljuju u medijima i prave privid masovnosti.
Ova izjava dolazi kao odgovor na zahteve neformalnih inicijativa poput “pobunjenog univerziteta” i “slobodnog univerziteta” koje traže smenu ministra. Ali, Stanković ih oštro demantuje i naziva ih izmišljenim grupama koje nemaju stvarnu moć ili legitimitet. On ističe da je univerzitet autonoman, ali ne može da postavlja ili smenjuje državne funkcionere, jer to nije praksa ni u jednoj zemlji.
Ovo otkriva pravu bitku moći između politike i akademske zajednice u Srbiji. Dok studenti i profesori pokušavaju da se izbore za svoje interese, država jasno drži konce u svojim rukama. Ministarstvo prosvete, kao deo izvršne vlasti, ima zadatak da predlaže i kontroliše ključne kadrove u obrazovanju, a ne da to rade “kvazigrupe” koje se predstavljaju kao glas naroda.
Zamislite samo – neko ko se naziva “pobunjeni univerzitet” misli da može da smenjuje ministra! To je kao da komšija odlučuje ko će biti gradonačelnik. Nerealno, zar ne? Ali, u eri društvenih mreža i lažnih vesti, sve je moguće. Zato je važno da znamo ko ima pravu moć i kako funkcioniše sistem.
Ako vam se čini da je ovo samo još jedna dosadna politička priča, razmislite ponovo. Ova tema direktno utiče na kvalitet obrazovanja, budućnost mladih i razvoj Srbije. Ko postavlja i smenjuje ministre i rektore? Ko drži konce moći? I zašto neki ljudi misle da mogu da menjaju pravila igre preko noći?
Ukoliko imate svoje mišljenje ili ste već čuli neke zanimljive priče o “pobunjenim univerzitetima”, slobodno ih podelite. Možda zajedno otkrijemo još neke tajne iz sveta obrazovanja koje nam kriju moćnici. A ako vam je dosadno, uvek možete da se nasmejete na račun ovih “kvazigrupe” koje misle da su važnije nego što jesu. Ko zna, možda su sledeći na redu da smenjuju premijera!
U svakom slučaju, držite oči otvorene i ne verujte svemu što pročitate. Jer, u Srbiji, kao i svuda, moć je u rukama onih koji znaju kako da je koriste – a to nisu “pobunjeni univerziteti”.
