Zamislite ovo: mladi ljudi u Zadru, čak i oni sa fakultetskim diplomama, ne mogu da priušte stan u centru grada! Prosečna cena kvadrata novogradnje u Zadru je preko 3.000 eura, što je za prosečnu porodicu sa dve plate potpuno nedostižno. Banke? Ne daju kredite bez velikog početnog kapitala. Rezultat? Mladi beže na periferiju, gde su cene nešto niže, ali infrastruktura i uslovi života daleko od idealnih.
Dok se stara gradska jezgra prazni, periferija raste, ali bez dovoljno vrtića, škola i lekara. Sociolozi i agenti za nekretnine upozoravaju da je ovo trend koji će se samo pogoršavati. Stranci i ljudi iz unutrašnjosti kupuju stanove za odmor ili kao investiciju, dok lokalni mladi ostaju bez šanse za svoj dom.
Monika i Štefan Štivičić, visokoobrazovani mladi par, još uvek su podstanari jer im je kupovina stana u Zadru san nedostižan. Oni nisu usamljeni – sve više ljudi traži parcele i stanove udaljene i do 20 kilometara od centra grada. Ako nađu kvadrat za 3.000 eura, smatraju to srećom.
Šta preostaje? Ili kupiti mali stan, živeti sa roditeljima ili se zadovoljiti neadekvatnim prostorom. Grad će morati da se pozabavi ovim problemom jer stara gradska jezgra gubi funkciju, a periferija se širi bez adekvatne infrastrukture.
Ako mislite da je ovo samo problem Zadra, razmislite ponovo. Slični problemi muče mlade u mnogim gradovima širom Hrvatske i regiona. Da li će naši gradovi postati mesta samo za bogate? Ili će mladi biti osuđeni na život na marginama, daleko od centra i prilika? Ostavite komentar ako mislite da je vreme za promene ili ako imate neki svoj recept za ovu stambenu katastrofu!
