Zamislite samo – mladići iz Svrljiga, grada udaljenog od Dragačeva, znoje se na +35 stepeni dok beru maline! Nekada su berači malina bili uglavnom lokalni studenti koji su jedva čekali da dobiju posao, ali danas? Danas je situacija potpuno drugačija. Radnika za berbu malina nema ni za lek u susednim mestima, pa se berači dovode čak iz udaljenih delova Srbije, pa čak i iz Indije i Pakistana!
Alen Macura, 21-godišnji mladić iz Svrljiga, priča kako ustaju u pola pet ujutru, piju kafu i kreću na posao pre nego što sunce počne da prži. Iako je posao težak, nije neizdrživo, a gazda Goran Glavonjić iz Dragačevskog sela vodi računa o njima – obezbeđuje kvalitetan obrok, hladnu vodu i smeštaj. Dnevnica? Pet dinara! Berba traje oko dvadeset dana, što znači da ovi momci mogu solidno da zarade, ali samo ako izdrže paklene vrućine i naporan rad.
Goran je odbio ponudu beogradske agencije da dovede radnike iz Pakistana za tri dinara dnevno jer nije siguran da bi oni znali kako se bere malina i da li bi mogli da izdrže vrućine. On radije daje priliku domaćim momcima, koji su, kako kaže, vredni i ne libe se teškog rada.
Ova priča otkriva koliko je teško danas pronaći sezonske radnike za poljoprivredu u Srbiji. Nekada su studenti stajali u redovima da dobiju posao, a sada se berači dovode iz dalekih krajeva i inostranstva. Da li je ovo znak da mladi beže od teškog rada ili da poljoprivreda u Srbiji umire? Ili je možda problem u uslovima i zaradi?
Ako ste ikada pomislili da je berba malina laka sezonska zabava, razmislite ponovo! Ovi momci ustaju u zoru, rade po vrelom suncu, piju hladnu vodu i jedu kvalitetan obrok, ali i dalje je to mukotrpan posao. Ipak, zarada od pet dinara dnevno sa smeštajem i hranom nije za baciti, pogotovo ako se radi dvadeset dana.
Gazda Goran je primer kako bi trebalo da se ophodimo prema sezonskim radnicima – sa poštovanjem i brigom. Ali, da li je to dovoljno da mladi ostanu na selu i da se poljoprivreda ne ugasi?
Ukoliko imate slična iskustva ili mišljenje o tome zašto mladi beže od poljoprivrede, bacite komentar dole. Možda je vreme da svi zajedno razmislimo o budućnosti srpskog sela i rada na njivi. Ili da se samo nasmejemo na račun ovih junaka koji beru maline dok se mi žalimo na klimu u kancelariji. Ko zna?
U svakom slučaju, poštovanje za Alena, Mirka i Gorana – vi ste pravi heroji srpskog leta!
