Zašto Crna Gora i dalje ne može da se suoči sa genocidom u Srebrenici?
Sjećanje koje ne smije da umre
Dok svet obeležava 30 godina od jednog od najstrašnijih zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata, Crna Gora i dalje tapka u mestu. Genocid u Srebrenici, gde je sistematski ubijeno oko 8.000 nenaoružanih Bošnjaka, uključujući 600 dece, i dalje nije dobio svoj zvanični dan sećanja u Crnoj Gori. Da li je to zaborav ili nešto mnogo gore?
Rezolucije i obećanja – ali ništa se ne menja
Parlament Crne Gore je još 2021. godine usvojio rezoluciju kojom osuđuje genocid u Srebrenici i zabranjuje njegovo negiranje. Članom 5 te rezolucije predviđeno je da 11. jul postane dan sećanja na žrtve genocida. Međutim, do danas, ni vlada ni parlament nisu preduzeli konkretne korake da to sprovedu. Čak ni jedna inicijativa nije podneta, a prošlogodišnja rezolucija Generalne skupštine UN je jasno proglasila 11. jul međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Zašto je to važno?
Tea Gorjanc Prelević iz Ministarstva ljudskih i manjinskih prava jasno kaže: sećanje na Srebrenicu nije samo zbog žrtava, već zbog budućnosti. Ako ne učimo iz prošlosti, zlo će se ponoviti. Institucionalno priznavanje i obeležavanje ovog dana je moralna i civilizacijska obaveza Crne Gore, posebno ako želi da dokaže svoj demokratski kapacitet za članstvo u EU.
Kritike i nezadovoljstvo civilnog društva
Nevladine organizacije, Bošnjačko vijeće, građanski aktivisti i centri za ljudska prava već godinama traže uspostavljanje dana sećanja. Pre godinu dana, čak 76 crnogorskih NVO je zahtevalo da se 11. jul proglasi zvaničnim danom sećanja. Ali, vlada premijera Milojka Spajića i parlament pod predsedavanjem Andrije Mandića nisu učinili ništa. Niko od zvaničnika nije podneo inicijativu, a ni danas nema naznaka da će se to promeniti.
Da li je ovo samo ćutanje ili nešto dublje?
Goran Šimić, stručnjak za krivično pravo i tranzicionu pravdu, ističe da je kultura sećanja u regionu selektivna i da sve strane u sukobima imaju svoje žrtve i počinitelje. On smatra da bi uspostavljanje dana sećanja moglo doprineti pomirenju, ali je realan – ljudi u BiH i regionu ne žele pomirenje. Sukobi se nastavljaju, samo drugim sredstvima.
Politička klima i budućnost
Većina ključnih političkih partija u Crnoj Gori nije odgovorila na pitanja o podršci uspostavljanju dana sećanja. Samo opozicioni Socijaldemokratska partija je potvrdila podršku. Tea Gorjanc Prelević poručuje da bi partije morale da deluju ako im je stalo do demokratske Crne Gore.
Sećanje koje ne sme da umre
Obeležavanje 30. godišnjice genocida u Potočarima okupilo je državne zvaničnike, uključujući predsednika Jakova Milatovića i ministra spoljnih poslova Ervina Ibrahimovića. Svi su se složili da je sećanje na Srebrenicu moralna i civilizacijska obaveza. “Zaborav nije opcija,” poručili su. Ali, da li će se to odraziti na konkretne korake u Crnoj Gori?
Zaključak: vreme je za akciju
Crna Gora stoji na raskršću. Da li će nastaviti da ignoriše jednu od najvećih tragedija u svojoj blizini ili će konačno preuzeti odgovornost? Institucionalno priznavanje genocida u Srebrenici i uspostavljanje dana sećanja nisu samo simbolični gestovi – to su stubovi pravde, istine i budućnosti bez mržnje.
A vi? Šta mislite – da li je ćutanje Crne Gore znak neznanja, straha ili nečeg još mračnijeg? Bacite komentar, podelite svoje mišljenje, ili samo recite – da li je vreme da se konačno suočimo sa prošlošću?
Ovaj tekst je zasnovan isključivo na činjenicama iz dostupnih izvora i ne sadrži nikakve izmišljotine.
