Zamislite grad koji je pre samo trideset godina bio krvavo bojno polje, gde su se muslimani i Hrvati krvavo sukobljavali, a danas izgleda kao da rat nikada nije ni postojao. To je Mostar! Miran, opušten, bez barikada, bez galame, bez mržnje na ulicama. A sada pogledajte Beograd – grad koji nije bio na ratištu, ali izgleda kao da rat nikada nije prestao. Kuće su spaljene, ljudi su podeljeni, a mržnja i netrpeljivost vladaju kao da je rat u toku. Kako je to moguće? Da li Srbi uopšte znaju šta znači živeti u miru?
U svojoj kolumni, prozni pisac Svetislav Basara iznosi brutalnu istinu: dok su muslimani i Hrvati u Mostaru uspeli da prebrode ratne traume i žive jedni pored drugih u miru, Beograd i Srbija su zarobljeni u večitom velikodržavnom sanjarenju i sukobima. Basara predlaže da Srbija treba da se ponaša kao Pošta Srbije – institucija koja prima i šalje pošiljke bez pitanja ko si i šta si, bez mržnje i podele.
Ovaj tekst je kao hladan tuš za sve one koji misle da je mir u Srbiji normalno stanje. Nije! Dok se ne oslobodimo velikodržavnih fantazija i ne naučimo da živimo jedni pored drugih, sukobi će trajati. Mostar je dokaz da je moguće, Beograd je dokaz da nije lako. A vi, šta mislite? Da li je mir u Srbiji samo iluzija? Ili je vreme da se probudimo i promenimo stvari? Podelite svoje mišljenje, možda zajedno pronađemo izlaz iz ovog začaranog kruga!
