Ćirilica na ivici opstanka? Bajina Baština diže spomenik srpskom pismu!
Dobrodošli u Bajinu Baštinu, mesto gde ćirilica konačno dobija svoj muzej – i to ne bilo kakav, već jedan od najsavremenijih u Srbiji! Dok mnogi Srbi pišu latinicom jer im je „lakše“, ćirilica, srpsko nacionalno pismo, bori se za opstanak u vremenu kada je lakše pronaći Wi-Fi nego svoje korene.
Muzej kao digitalni hram ćirilice
Do kraja godine, u staroj školi u selu Rači, Bajina Baština, biće otvoren Muzej ćirilice. Ali ne očekujte prašnjave izložbe i dosadne table – ovo će biti interaktivni prostor sa digitalnim sadržajima, osmišljen da mlađima probudi ljubav prema ćirilici. Tim stručnjaka iz oblasti srpskog jezika i muzeologije radi na tome da istorija ćirilice, od njenih početaka do danas, bude predstavljena na način koji će razumeti i prihvatiti savremene generacije.
Zašto je ovo važno?
Ćirilica nije samo pismo – to je srpski nacionalni identitet, veza sa precima i kulturna baština starija od hiljadu godina. U vremenu kada mnogi Srbi biraju latinicu jer im je „lakše“, ovaj muzej je pokušaj da se sačuva ono što nas čini jedinstvenim. Ministar kulture Nikola Selaković potpisao je ugovor vredan 30 miliona dinara, a ukupno je u projekat uloženo oko 70 miliona dinara, što pokazuje koliko je država ozbiljna u nameri da ćirilicu sačuva i promoviše.
Mali grad, velika misija
Bajina Baština, mali grad na Zlatiboru, postaje centar srpskog kulturnog identiteta. Projekat je deo šire inicijative „Gradovi u fokusu“, koja već deset godina obnavlja muzeje, biblioteke i kulturne ustanove širom Srbije. Predsednik opštine Milenko Ordagić ističe da će muzej biti nova turistička i obrazovna destinacija, posebno važna za decu i ekskurzije.
Digitalna budućnost ćirilice
Muzej neće biti samo mesto za gledanje starih rukopisa. Biće to prostor za savremeno stvaralaštvo i promociju ćirilice kao živog pisma koje treba da živi i u digitalnom dobu. Cilj je da se promeni svest o ćirilici i njena upotreba u svakodnevnom životu, jer ćirilica nije samo pismo, već simbol srpskog identiteta i kulture.
Da li je ćirilica na izdisaju?
Dok mnogi Srbi pišu latinicom jer im je „lakše“, pitanje je koliko će ćirilica opstati bez ovakvih inicijativa. Muzej u Bajinoj Baštini je svetla tačka u borbi za očuvanje ovog pisma. Ali da li će to biti dovoljno? Da li će mladi prihvatiti ćirilicu kao svoj identitet ili će nastaviti da je zamenjuju latinicom?
Zaključak
Muzej ćirilice u Bajinoj Baštini nije samo kulturni projekat – to je borba za srpski identitet u vremenu globalizacije i digitalizacije. Sa ulaganjima od oko 80 miliona dinara i podrškom države, ovaj muzej ima šansu da postane simbol otpora protiv zaborava i gubitka tradicije.
A vi? Da li pišete ćirilicom ili vam je latinica ipak „lakša“? Bacite komentar, da vidimo koliko nas još voli srpsko pismo! Ili možda imate neki smešan razlog zašto ćirilicu izbegavate? Hajde, podelite sa nama!
