Svake godine u Srbiji dodeljuju se nagrade za razvoj pristupačnosti, ali da li je to samo još jedna formalnost ili stvarna briga o osobama sa invaliditetom? Zamenik zaštitnika građana Zoran Pašćanalić je nedavno dodelio nagrade gradovima i opštinama koje su najviše doprinele pristupačnosti. Prva nagrada otišla je Pirotu za rekonstrukciju Doma vojske, koji je sada prilagođen osobama sa invaliditetom, deci i starijima. Ali, da li je to dovoljno?
Pašćanalić je istakao da lokalne samouprave sve više brinu o osobama sa invaliditetom, a svest građana raste. Međutim, on je naglasio da pristupačnost nije samo u bolnicama, već i u muzejima, bioskopima i pozorištima – mestima koja svi žele da posećuju.
Pored Pirota, nagrade su dobili i Bosilegrad za ugradnju lifta u Dom zdravlja, Bela Palanka za unapređenje pristupačnosti srednje škole, Smederevo za saradnju sa udruženjima, Kikinda za adaptaciju objekata, dok je Kragujevac pohvaljen za uvođenje ličnog pratioca i otvaranje dnevnog boravka za osobe sa invaliditetom.
Ipak, koliko je stvarno urađeno? Da li su ove nagrade samo lepa slika za javnost ili stvarni pomak? Pristupačnost je tema koja se tiče svih nas, jer niko nije imun na životne okolnosti koje mogu promeniti naše potrebe. Zato je važno stalno podsećati na ovu temu i zahtevati konkretne akcije, a ne samo nagrade.
Ako mislite da je ovo samo još jedna ceremonija bez pravog efekta, ili ste možda iznenađeni koliko se ipak radi, bacite komentar i podelite svoje mišljenje. Ko zna, možda baš vaša kritika ili pohvala pokrene pravu promenu!
