NATO Samit u Hagu: Ratno Trošenje ili Spas Evrope?
Da li ste spremni za najveće povećanje vojnog budžeta u Evropi od kraja Hladnog rata? Na nedavnom NATO samitu u Hagu, 32 članice su se dogovorile da će do 2034. godine izdvajati čak 5% svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu. Da, dobro ste pročitali – pet procenata! To je gotovo dvostruko više od dosadašnjeg cilja od 2%.
Putin i Brežnjev: Istorija se ponavlja?
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslaw Sikorski upozorava da Putin vodi Rusiju putem Leonida Brežnjeva, sovjetskog lidera poznatog po prekomernom vojnom trošenju koje je na kraju iscrpelo ekonomiju SSSR-a. Sikorski smatra da će Putinov režim, ako nastavi ovim putem, doživeti kolaps, i to brže nego što je to bio slučaj sa Sovjetskim Savezom.
Ruska agresija na Ukrajinu je već naterala Zapad da poveća vojne izdatke, a sada se očekuje da će Putin biti primoran da još više troši na odbranu. Prema podacima Stockholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), vojni izdaci u Evropi, uključujući Rusiju, porasli su za 17% i dostigli su 316 milijardi evra u 2023. godini.
Ko troši i zašto?
Glavni zagovornik povećanja budžeta je američki predsednik Donald Trump, koji je jasno stavio do znanja da očekuje veće angažovanje evropskih saveznika. Iako su neke zemlje, poput Španije, bile protiv nove granice od 5%, većina članica je pristala na ovaj cilj.
Hrvatska, na primer, planira da do 2025. godine dostigne ovaj cilj, sa 3,5% BDP-a za naoružanje i 1,5% za infrastrukturu i civilnu zaštitu. Ministar obrane Ivan Anušić ističe da će se ulaganja fokusirati na protuzračnu odbranu, kibernetičku zaštitu, mornaricu i kopnenu vojsku, uključujući nabavku tenkova Leopard i aviona Rafale.
Crna Gora takođe podržava ovu odluku, a predsednik Jakov Milatović naglašava da je to poruka jedinstva i snage NATO saveza u svetlu aktuelnih globalnih bezbednosnih izazova.
Šta to znači za nas?
Povećanje vojnih izdataka znači da će države trošiti više novca na oružje, infrastrukturu i vojne kapacitete. To može dovesti do destabilizacije ekonomija, ali i do jačanja odbrambenih sposobnosti u slučaju sukoba. Dok neki vide ovo kao neophodan korak za očuvanje mira i sigurnosti, drugi strahuju da se vraćamo u doba Hladnog rata, sa trkom u naoružanju koja može samo pogoršati situaciju.
Da li je ovo početak nove trke u naoružanju?
Sikorski smatra da jeste, i upozorava da bi to moglo ubrzati pad Putinovog režima, ali i povećati tenzije u svetu. Sa druge strane, NATO tvrdi da je ovo odgovor na realne pretnje i da je cilj odvraćanje agresije i zaštita saveznika.
Zaključak
Evropa je na raskršću: da li će povećanje vojnih izdataka doneti sigurnost ili će nas uvući u još dublju trku u naoružanju? Dok se lideri dogovaraju i planiraju budžete, obični ljudi se pitaju – ko će na kraju platiti ceh? I da li će ovaj potez zaista doneti mir ili samo više oružja?
A vi? Da li mislite da je povećanje vojnog budžeta spas ili prokletstvo? Bacite komentar, ispričajte vic ili samo prokomentarišite – nek se čuje glas naroda!
