Hrvatska uvodi strože kriterijume za dopunski rad lekara u javnom i privatnom sektoru. Novi pravilnik predviđa kontrolu dužine lista čekanja u matičnim ustanovama, radno vreme, radno mesto i druge faktore. Lekarima koji imaju rukovodeće funkcije ili naučna zvanja mogu biti negativno bodovani. Dopusnica za dopunski rad može se izdati samo za jednu ustanovu na godinu dana, a lekar mora imati najmanje pet godina radnog staža u traženoj delatnosti. Cilj je povećati transparentnost, kontrolu i zaštitu javnog zdravstva, kao i smanjiti liste čekanja. Postoje različita mišljenja o pravilniku, sa nekim koji smatraju da neće značajno uticati na liste čekanja, dok drugi pozdravljaju dodatne mehanizme kontrole.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori ističu potrebu zaštite javnog zdravstva i obezbeđivanja transparentnosti i pravičnosti u dopunskom radu lekara. Fokusiraju se na potencijalne koristi smanjenja lista čekanja i sprečavanja sukoba interesa između javnog i privatnog sektora. Takođe se razmatraju zabrinutosti u vezi sa pravima lekara i opterećenjem posla.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o novom pravilniku kao o uravnoteženom pristupu upravljanju dopunskim radom lekara, ističući ciljeve transparentnosti, kontrole i smanjenja lista čekanja. Predstavljaju stavove različitih aktera uključujući zdravstvene vlasti, direktore bolnica i lekarske komore, reflektujući pragmatičnu perspektivu o implementaciji i izazovima pravilnika.
Desno: Desno orijentisani izvori fokusiraju se na aspekte regulatorne kontrole i odgovornosti, podržavajući strožu nadzornu kontrolu dopunskog rada lekara kako bi se sprečile zloupotrebe i neefikasnost. Naglašavaju važnost zaštite javnog zdravstva i osiguravanja da lekari ispunjavaju svoje obaveze u javnim ustanovama pre nego što se bave privatnom praksom.
