Novi pravilnik o dopunskom radu lekara uvodi strože kriterijume za izdavanje dozvola za rad u privatnom sektoru paralelno sa javnim. Ključni kriterijum je dužina liste čekanja u matičnoj ustanovi, gde se dozvola neće izdati ako je čekanje duže od 30 dana. Takođe, lekari sa rukovodećim funkcijama ili naučno-nastavnim zvanjima mogu biti negativno bodovani. Pravilnik predviđa godišnju obnovu dozvola i stroži nadzor rada lekara. Cilj je povećati transparentnost i kontrolu kvaliteta rada u javnom zdravstvu, smanjiti liste čekanja i regulisati dopunski rad. Dok neki stručnjaci pozdravljaju pravilnik kao korak ka boljoj kontroli, drugi smatraju da postojeći sistem već ima dovoljne mehanizme i da novi pravilnik neće značajno uticati na smanjenje lista čekanja.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisana perspektiva naglašava važnost transparentnosti, regulacije i kvaliteta javnog zdravstva. Podržava novi pravilnik kao neophodan korak za smanjenje lista čekanja i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa od strane lekara koji rade u privatnom sektoru. Ističe potrebu za strožom kontrolom kako bi se obezbedio pravičan pristup zdravstvenim uslugama.
Centar: Centristički pogled prepoznaje koristi novog pravilnika u poboljšanju nadzora i smanjenju lista čekanja, ali ukazuje i na moguće izazove u primeni. Naglašava važnost balansiranja prava lekara na dopunski rad sa potrebom održavanja kvaliteta i dostupnosti u javnom zdravstvu. Centristička naracija je pragmatična, fokusirana na praktični uticaj pravilnika.
Desno: Desno orijentisana perspektiva kritički gleda na novi pravilnik, smatrajući ga potencijalno birokratskim i restriktivnim. Naglašava profesionalnu slobodu lekara i postojeće mehanizme kontrole, tvrdeći da pravilnik možda neće efikasno smanjiti liste čekanja. Desna naracija često ističe važnost uloge privatnog sektora i upozorava na prekomernu regulaciju koja može sputavati medicinske profesionalce.
