Katastrofa koja ubija hiljade i uništava milijarde: Može li nova tehnologija spasiti sela od klizišta?
Svake godine, hiljade ljudi širom sveta gube živote zbog klizišta, a šteta na imovini meri se milijardama dolara. U Indiji, u državi Kerala, mlada Šruti izgubila je devet članova porodice u jednoj noći kada je lavina blata zatrpala njeno selo. Njena priča nije usamljena – klizišta su prirodna katastrofa koja pogađa mnoge zemlje, a naučnici se bore da pronađu rešenje.
Zašto su klizišta toliko opasna?
Klizišta nastaju kada padine ne mogu da izdrže gravitaciju i spoljne uticaje poput obilnih kiša ili zemljotresa. Materijal poput zemlje, stena i krša kreće se niz padinu, često iznenada, uništavajući sve pred sobom. Svake godine, oko 5.000 klizišta pokreću obilne padavine, a zemljotresi su odgovorni za još 1.500. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, između 1998. i 2017. godine klizišta su odnela 18.000 života i pogodila skoro 5 miliona ljudi.
Da li je moguće predvideti klizišta?
Naučnici koriste sisteme ranog upozorenja koji prate temperaturu, vlažnost, jačinu svetla i količinu padavina. Jedan od pionira u tome je Kala Venkat sa Indijskog instituta tehnologije, koji je razvio uređaj od samo 3.000 dolara koji može da predvidi klizišta sat vremena ranije sa 99,8% tačnosti. Ovaj sistem koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, a već je instaliran na više od 60 lokacija.
Ali, nije sve tako jednostavno…
Iako tehnologija napreduje, priroda klizišta je nepredvidiva. Ponekad se kretanje tla ubrza, pa uspori, a ponekad se klizište dogodi daleko od mesta gde je pokret tla prvi put primećen. Norveška je evakuisala ljude čak 18 puta pre nego što je klizište konačno pogodilo planinu Manen. Takođe, mnoge zemlje nemaju resurse da postave zaštitne barijere ili evakuišu stanovništvo na vreme.
Primer Hong Konga: Kako smanjiti smrtne slučajeve?
Hong Kong je uveo sistem ranog upozorenja i mrežu merača koji prate padine i kišu. Od sredine osamdesetih, nisu zabeleženi smrtni slučajevi od klizišta. To pokazuje da je moguće smanjiti katastrofe, ali je potrebna ozbiljna ulaganja i organizacija.
Šrutin gubitak i nada u budućnost
Šruti je izgubila sve što je imala – porodicu, dom, školu, selo. Njena tragedija je upozorenje da ne smemo potcenjivati opasnosti klizišta. Naučnici se nadaju da će tehnologija jednog dana spasiti živote i sprečiti ovakve katastrofe. Do tada, ostaje nam da učimo, ulažemo i budemo spremni.
Da li je ova nova tehnologija spas za sela ili samo skupa iluzija?
Tehnologija obećava, ali priroda je nepredvidiva i često brutalna. Da li ćemo uspeti da je ukrotimo pre nego što nas ponovo iznenadi? Ili ćemo i dalje gubiti živote i imovinu? Podelite svoje mišljenje – da li verujete u moć nauke da nas spasi od klizišta, ili je to samo san?**
