Noć kada je bejzbol ubio disko: Skandal koji je uništio ceo muzički žanr
Zamislite ovo: 12. jula 1979. godine, na stadionu Komiski park u Čikagu, između dva meča bejzbol tima Vajt Soks, desio se događaj koji je zauvek promenio muzičku istoriju. Stiv Dal, poznati didžej, digao je u vazduh kontejner prepun gramofonskih ploča sa disko muzikom. Da, dobro ste pročitali – bukvalno je zapalio disko muziku!
Ova noć, poznata kao “Noć uništenja diska”, nije bila samo bizaran marketinški trik, već simbolična smrt jednog od najomiljenijih muzičkih žanrova 70-ih.
Kako je došlo do ovog ludila?
Vajt Soksi su te godine imali prosečnu posetu od samo 15.000 ljudi na stadionu koji može da primi tri puta više. Direktor marketinga, Majk Vik, očajan da poveća prodaju karata, smislio je plan: ponudi popust od 98 centi svima koji donesu disko ploču. Stiv Dal i njegov pomoćnik Gerij Mejer ceremonijalno su uništavali ploče, a publika je skandirala “disko sranje!”.
Ali, stvari su izmakle kontroli. Komadići vinila su leteli po vazduhu, ljudi su navalili na teren, pravili lomače i lomili travu. Policija je morala da interveniše, a Vajt Soksi su morali da predaju utakmicu.
Zašto je disko bio meta mržnje?
Disko muzika je u to vreme bila više od muzike – bila je simbol slobode, raznolikosti i inkluzije. Ali, mnogi su je videli kao pretnju: povezivali su je sa homoseksualcima, Afroamerikancima i Latinoamerikancima. Konzervativni pokreti poput Moralne većine su je otvoreno kritikovali.
Stiv Dal je tvrdio da nije bilo rasizma ili homofobije u njegovom činu, već samo klinci koji su mrzeli disko. Ali, kritičari su videli drugačije – ovo je bio izraz reakcionarnog talasa koji je zahvatio Ameriku.
Da li je disko stvarno umro te noći?
Ne baš. Iako je ta noć označila kraj disko ere u masovnoj kulturi, disko muzika je nastavila da živi i evoluira. Nedelju dana nakon događaja, disko numere su i dalje dominirale top listama.
Disko je bio previše zabavan i uticajan da bi samo nestao. Njegovi koreni u afroameričkoj, latino i gej zajednici nastavili su da inspirišu nove muzičke pravce kao što su haus i hip-hop.
Šta možemo naučiti iz ove priče?
Noć uništenja diska nije samo priča o muzičkom žanru. To je priča o društvenim tenzijama, predrasudama i strahu od drugačijeg. To je i podsetnik da kultura i umetnost često trpe zbog političkih i društvenih sukoba.
Iako je disko bio meta mržnje, njegova energija i duh nisu mogli biti ugušeni. Danas, kada slušamo hitove poput “Get Lucky” Daft Punka ili Madonin povratak disko zvuku, jasno je da disko nikada nije zaista umro.
Zaključak
Ako ste mislili da je disko samo stari plesni žanr, razmislite ponovo. To je priča o borbi, mržnji, ali i o trijumfu muzike i kulture. Sledeći put kad čujete disko, setite se noći kada je jedan bejzbol tim pokušao da ga ubije – i kako je disko ipak pobedio.
A sad, šta vi mislite? Da li je disko zaista bio osuđen na propast ili je samo bio žrtva društvenih predrasuda? Bacite komentar, zaplešite malo ili samo recite – disko sranje ili disko carstvo?
Slug: night-disco-died-baseball-hate-killed-genre
