Zamislite noć kada je cela disko muzika praktično spaljena na lomači – i to bukvalno! 12. jula 1979. godine, na stadionu Komiski park u Čikagu, između dva meča bejzbol tima Vajt Soks, desio se događaj koji je mnogi nazivaju “Noć uništenja diska”. Umesto da uživaju u muzici, hiljade ljudi su došle da bace svoje disko ploče u kontejner, koji je potom zapaljen i detoniran, a komadi vinila su leteli i po 60 metara u visinu! Da, dobro ste pročitali – disko muzika je bukvalno spaljena kao da je neka opasna pretnja.
Sve je to bio marketinški trik Bilu Viku, vlasniku Vajt Soksa, i njegovom sinu Majku, koji su očajnički pokušavali da povećaju posetu na stadionu, jer je prosečna poseta bila samo 15% kapaciteta. Stiv Dal, poznati antidisko DJ, bio je mozak iza ove sulude ideje. On je na radiju WLUP vodio rat protiv diska, nazivajući ga “disko sranjem” i pozivajući ljude da se okupe i unište ploče.
Ali, nije to bila samo borba protiv muzike. Disko je bio meta mržnje zbog svoje povezanosti sa crnačkom, latinoameričkom i gej zajednicom. Kritičari su ga smatrali simbolom dekadencije i površnosti, a događaj na Komiski parku bio je kulminacija te mržnje. Navijači su posle paljenja ploča divljali, čupali busenje trave, pravili lomače i krali baze, dok ih policija nije razbila.
Iako je disko zvanično bio na kolenima, njegova smrt je bila preterana. Nedelju dana nakon događaja, disko numere su i dalje dominirale top listama, a žanr je nastavio da živi kroz house muziku i kasnije hitove poput “Get Lucky” Daft Punka. Noć uništenja diska ostaje simbol mržnje, netolerancije i panike pred promenama u kulturi, ali i dokaz da prava muzika nikada ne umire.
Ako ste mislili da je ovo samo još jedna dosadna priča iz prošlosti, razmislite ponovo. Ko je stvarno izgubio te noći? Disko? Ili oni koji nisu mogli da podnesu da svet menja ritam? Podelite svoje mišljenje, možda baš vi znate za neki sličan događaj koji je promenio muziku zauvek!
