Kad legende odlaze, ostaju samo uspomene i praznina! Žiža Stojanović, zvezda Beogradskog dramskog pozorišta, preminula je u 95. godini nakon duge i teške bolesti, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u svetu pozorišta Srbije. Njena karijera, koja je počela u Nišu, nastavila se u Novom Sadu, a zatim je Beograd postao njen novi dom, bila je ispunjena nezaboravnim ulogama i prijateljstvima koja su oblikovala pozorišni život druge polovine 20. veka.
Milica Milša, mlada glumica koja je imala čast da igra sa Žižom, priseća se kako su zajedno igrale u predstavama poput “Srećnih ljudi” i “Harold Mod Poltron”. Žiža nije bila samo koleginica, već i mentor koji je delio važne životne savete, vozeći je kući posle predstava. Njihovo druženje u pozorišnom klubu, gde su mladi učili od starijih, ostaje urezano zauvek.
Šira publika pamti Žižu kao Canu iz “Fontane srećnih ljudi”, dok je reditelj Miško Milojević na svom Fejsbuku istakao njenu duhovitost, nepredvidivost i značajan trag koji je ostavila u pozorišnom životu Srbije. Njena smrt je veliki gubitak za kulturu, a sahrana će biti održana na Novom groblju u Beogradu.
Ova vest nas podseća koliko su umetnici poput Žiže važni za naš identitet i koliko je važno da cenimo i poštujemo njihov rad dok su među nama. A vi, imate li omiljenu predstavu ili ulogu Žiže Stojanović? Podelite svoje uspomene, možda baš vaša priča inspiriše nekog mladog glumca!
