U regionu gde se istine i laži mešaju kao u najgorem rijalitiju, Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ne bira reči. On otvoreno optužuje predsednicu privremenih prištinskih institucija, Vjosu Osmani, da iznosi brutalne neistine o Beogradu i njegovim navodnim zlim namerama. Po njemu, prava pretnja stabilnosti nije Srbija, već politika jednostranog delovanja i kršenja ljudskih prava Srba koju Priština sprovodi godinama. Da li je ovo samo još jedna u nizu političkih sapunica ili se iza ovih reči krije nešto mnogo ozbiljnije?
Laži i manipulacije na dnevnom redu
Petković ne štedi reči: Osmani „masno laže“ kada Beogradu pripisuje zle namere. On tvrdi da je agresija danas glavna odlika funkcionisanja privremenih institucija samouprave u Prištini. Svi pokušaji Osmani da prebaci odgovornost na Beograd naziva „najgorim cinizmom i prenemaganjem“. Premijer privremenih institucija u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, po Petkoviću, godinama sprovodi „strahovladu“, a njegovi saradnici samo ponavljaju „gluposti“ o Srbiji kao zoni ruskog uticaja na Balkanu.
Priština odbija dijalog i regionalnu saradnju
Petković ukazuje da Priština nije prihvatila ni da učestvuje u jednoj regionalnoj inicijativi koja bi imala za cilj relaksiranje odnosa u regionu. Niti je pokazala spremnost da odstupi od politike maltretiranja i obespravljivanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. On čak ide toliko daleko da Osmani naziva „šovinistom“ koji podržava zločinački plan da se Srbi oteraju sa svojih ognjišta, i upozorava da će za to jednog dana morati da odgovara.
Optužbe iz Prištine: Srbija kao destabilizujući faktor
S druge strane, Vjosa Osmani, tokom radne posete Litvaniji, optužuje Srbiju da pokušava da destabilizuje Kosovo. Ona iznosi tvrdnje da Srbija deluje kao produžena ruka ruskih nastojanja da destabilizuje Zapadni Balkan. Ove optužbe prenose prištinski mediji, što dodatno komplikuje ionako napetu situaciju.
Ko je stvarni krivac?
Dok se političke tenzije penju, obični ljudi u regionu ostaju zbunjeni. Da li je Srbija zaista agresor ili je Priština ta koja godinama krši prava Srba? Da li je politika Kurtija i Osmani zaista „strahovlada“ ili je to samo retorika Beograda? I zašto regionalna saradnja i dijalog i dalje izostaju?
Zaključak: Drama bez kraja ili poziv na razmišljanje?
Ova politička sapunica sa Balkana izgleda kao da nema kraja. Sa jedne strane, optužbe o lažima i agresiji, sa druge strane, tvrdnje o šovinističkim planovima i destabilizaciji. Jedno je sigurno – stabilnost regiona je na klimavim nogama, a istina je često prva žrtva u ovim sukobima.
Ako ste mislili da je ovo samo još jedna dosadna politička prepirka, razmislite ponovo. Ove izjave oblikuju sudbinu miliona ljudi. A vi, šta mislite? Da li je vreme da se konačno preseče gordijski čvor na Balkanu ili ćemo nastaviti da vrtimo u krug? Bacite komentar, podelite svoje mišljenje ili samo bacite neki dobar vic – jer, hej, ako ne možemo da se složimo, bar možemo da se nasmejemo zajedno!
