Termoelektrana Pljevlja i Nacionalni Energetski Klimatski Plan: Energetska Drama Crne Gore!
Crna Gora se nalazi na raskršću svoje energetske budućnosti, a Termoelektrana Pljevlja, stub stabilnosti električne energije poslednjih 40 godina, polako se gasi prema nacrtu Nacionalnog energetskog klimatskog plana do 2041. godine. Da li je ovo kraj jedne ere ili početak haosa?
Pljevlja – stub ili teret?
Termoelektrana Pljevlja je decenijama bila glavni izvor stabilne električne energije, pokrivajući značajan deo domaće proizvodnje, dok hidroelektrane poput Perućice i Pive, iako dominantne sa 85%, imaju nestabilnu proizvodnju. Iako je cena proizvodnje u Pljevljima viša, njihov rad tokom cele godine omogućava konkurentnu cenu električne energije. Ali, šta se dešava sada?
Nacrt Nacionalnog energetskog klimatskog plana – kraj Pljevlja?
Prema nacrtu, Termoelektrana Pljevlja izlazi iz pogona do 2041. godine, a broj radnih sati će se postepeno smanjivati. Ovaj plan zavisi od uspeha pravedne tranzicije i očuvanja sigurnog snabdevanja električnom energijom. Elektroprivreda Crne Gore će se oslanjati na Pljevlja dok ne obezbedi dovoljan broj novih obnovljivih izvora energije.
Ekološka rekonstrukcija – spas ili samo maska?
Ekološka rekonstrukcija termoelektrane, vredna desetine miliona eura, najavljena je za novembar ove godine. Međutim, cilj nije smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, već ispunjavanje propisanih standarda emisije za dobijanje ekoloških dozvola. Pljevlja trenutno ne radi, a njena rekonstrukcija je uslov za nastavak rada.
Šta ako Pljevlja prestane sa radom?
Dokument jasno navodi da Crna Gora nema alternativni izvor energije koji bi mogao popuniti prazninu nastalu obustavom rada termoelektrane. Ukoliko bi se energija iz Pljevlja zamenila uvozom, cena električne energije bi značajno porasla, što bi dodatno opteretilo standard građana.
Socijalna pravda i ekonomski uticaj
Termoelektrana je direktno i indirektno povezana sa velikim brojem radnih mesta i glavni je pokretač ekonomije na severu zemlje. Akcija socijalne pravde (ASP) aktivno prati javnu raspravu o nacrtu plana i dostavlja svoje komentare, ističući važnost socijalnih aspekata tranzicije.
Javna rasprava i budućnost
Javna rasprava o nacrtu Nacionalnog energetskog klimatskog plana traje od početka avgusta. ASP je podnela brojne komentare i sugestije na različite zakonske i strateške dokumente, pokazujući aktivan angažman civilnog društva u ovom procesu.
Zaključak – Energija ili haos?
Crna Gora se suočava sa teškim izborom: kako obezbediti sigurnu, pristupačnu i ekološki prihvatljivu energiju dok istovremeno zatvara vrata termoelektrani koja je decenijama bila njen stub. Da li će obnovljivi izvori zaista moći da zamene Pljevlja do 2041. ili nas čeka energetska kriza i skupi uvozni računi?
Ukoliko imate mišljenje o ovoj energetskoj drami, ili možda neki dobar vic o termoelektranama, slobodno podelite u komentarima – jer, hej, ko još voli da plaća skuplju struju?
