Dobrodošli u svet crnogorskih nagrada gde se poezija ne meri stihovima, već političkim podobnostima! Nagrada koja je nekada bila prestižni simbol umetničkog stvaralaštva, danas je samo još jedan dvorski ukras za podobne, politički podobne, naravno. Glavni problem? Nije nova vlast, nije ni stara – to je sistem koji se ne menja, gde se nagrade dele kao bakšiš, a institucije se unižavaju bez prestanka.
Pre nego što pomislite da je ovo samo još jedna priča o korupciji, razmislite ponovo. Ova praksa je stara koliko i sama Crna Gora, samo su se klanovi promenili. Nekada je jedan klan upravljao nagradama, sada drugi, ali rezultat je isti – nagrade se ne dodeljuju po zaslugama, već po partijskim interesima.
I šta je sa laureatima? Da li su zaista zaslužili? Mnogi tvrde da nisu. Bećir Vuković, jedan od nagrađenih, poznat je po svojoj autentičnoj poeziji, ali njegove političke izjave su daleko od poezije. Nagrada mu nije dodeljena zbog umetničkog rada, već zbog političkog stava koji podržava Andriju Mandića i njegovu ideju o „redizajniranju“ 13. jula – državnog praznika Crne Gore. To je izazvalo žestoke reakcije i podelila javnost.
Da stvar bude gora, jedan od laureata je odbio nagradu, što je samo dodatno pokazalo koliko je atmosfera oko nagrada zatrovana. Odbijanje nagrade nije samo lični čin, već i jasan signal da je sistem truo i da nagrade ne pripadaju onima koji ih zaista zaslužuju.
A šta kažu političari? DPS, nekadašnja vlast, sada u opoziciji, trebalo bi da bude suzdržaniji u kritikama, jer su i oni učestvovali u ovom cirkusu. Sve je to ista igra moći, ista dripačka otimačina, samo se igrači menjaju.
I dok se Crna Gora bori sa ovim problemom, Andrija Mandić otvoreno predlaže promenu državnog praznika, što dodatno razbuktava strasti i političke tenzije. Umesto da se fokusiramo na istinske vrednosti i umetnost, mi gledamo kako se nagrade koriste kao oruđe političke manipulacije.
Ako ste mislili da je poezija sveta i da nagrade treba da budu priznanje za talenat i trud, razmislite ponovo. U Crnoj Gori, nagrade su postale politička roba, a institucije su na kolenima. Možda je vreme da se zapitamo – kome zaista služe ove nagrade i ko ih zaslužuje?
I da, ako ste pročitali do ovde, bacite komentar – da li je poezija zaista mrtva ili je samo zarobljena u političkim igrama? Ili možda imate omiljenog pesnika koji je zaslužio nagradu, a nije je dobio? Hajde, podelite svoje mišljenje, neka se čuje glas naroda!
