Pravo na grad ili propast baštine?
Dobrodošli u Kotor, grad koji je na ivici da izgubi status svetske baštine! Da, dobro ste pročitali. Na nedavnom zasedanju Komiteta za svetsku baštinu ukazano je da razvoj Kotora ide u pogrešnom pravcu i da je ugrožena njegova izuzetna univerzalna vrednost. Kako? Zbog neadekvatnog upravljanja, lošeg planiranja i ignorisanja zajednice koja u njemu živi.
Institucije na ispitu
Lokalne i državne vlasti su, izgleda, zaboravile da grad nije njihova igračka. Kotor pripada svima nama, a posebno kada je u pitanju baština čovečanstva. Ali, gde je glas građana? Gde je aktivizam?
Arhitektice Aleksandra Kapetanović i Tatjana Rajić, osnivačice NVO Expeditio, jasno kažu da je krajnje vreme da se glas zajednice čuje i da se pravo na grad mora iznova osvajati. Jer, ako se ne preduzmu konkretne mere, Kotor bi mogao biti skinut sa liste svetske baštine.
Profit pre svega?
Sonja Dragović iz Lisabona ukazuje na alarmantnu situaciju u Crnoj Gori – savremena stambena izgradnja je vođena samo profitom, bez inovativnosti i sa zanemarivanjem kvaliteta života. Studenti arhitekture nemaju alate da sagledaju svoj položaj u sistemu, a to je problem koji se mora rešiti.
Aktivizam kao jedina nada
Ali nije sve crno! Postoje grupe poput „Ko ako ne arhitekt“ koje su uspele da zaustave štetne projekte. Sve to zahvaljujući zajednici koja se mobilizovala. Bez ljudi koji žele da učestvuju, ništa se ne može promeniti.
Aleksandar Radunović, dramaturg i aktivista, ističe da je problem u zarobljenosti države partijama i izborom sistema koji ne dozvoljava novim ljudima da se pojave. Aktivizam je onemogućen, a tehnologija nas usitnjava. Dodaje i da je cinizam veliki problem – svi kritikuju, ali niko ne radi ništa.
Pravo na grad nije samo fizički pristup
Iva Čukić, arhitektica, putem video obraćanja podseća da većina građana ne prepoznaje pravo na grad kao nešto što im pripada. Gradovi se menjaju, zeleni prostori nestaju, a javni prostori bivaju regulisani tako da ih ne možemo slobodno koristiti. Ljudi gube osećaj pripadnosti i moć odlučivanja o prostoru u kojem žive.
Pravo na grad nije samo pravo da uđemo u prostor, već pravo da odlučujemo kako se prostor oblikuje, koristi i čuva. To je kolektivno pravo koje mora postati političko delovanje, a ne samo pozadina naših života.
Zaključak: Grad je naš, ali da li ćemo ga osvojiti?
Drugo veče Pjace filozofa bilo je ispunjeno inspirativnim debatama o aktivizmu, umetnosti i zajednici. Poruka je jasna: pravo na grad se ne dobija, već se iznova osvaja. Ako ne želimo da Kotor i drugi gradovi postanu samo trgovi za profitere i turiste, moramo se uključiti.
A vi? Da li ste spremni da se borite za svoj grad ili ćete samo gledati kako ga uništavaju? Ako imate neki dobar savet ili ste već učestvovali u nekom aktivizmu, bacite komentar dole – možda baš vaša priča probudi nekog drugog da se uključi!
Slug: pravo-na-grad-borba-za-nas-grad-ili-propast-bastine
