Zemlje na istočnim granicama Evropske unije, posebno baltičke države poput Litvanije, Estonije i Letonije, intenzivno pripremaju svoje zdravstvene ustanove za potencijalni ratni sukob. Ove pripreme uključuju vojne vežbe, izgradnju podzemnih operacionih sala, nabavku mobilnih medicinskih jedinica, zalihe krvi i lekova, kao i obuku medicinskog osoblja za ratne uslove. Rat u Ukrajini je razbio iluziju o sigurnosti Evrope i pokazao koliko su zdravstvene službe ranjive u modernim sukobima. Međutim, izazovi ostaju, uključujući nedostatak medicinskog osoblja i potencijalnu evakuaciju radnika u slučaju rata. Evropska unija se poziva da poveća solidarnost i finansijsku podršku za zbrinjavanje civilnih i vojnih žrtava.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izveštaji ističu humanitarne i društvene izazove koje ratna pretnja donosi, fokusirajući se na opterećenje zdravstvenih sistema, potrebu za solidarnošću unutar EU i zaštitu civila. Naglašavaju važnost pripremljenosti za minimizaciju ljudskih patnji i pozivaju na povećanu podršku zdravstvenim radnicima i izbeglicama.
Centar: Centristički izveštaji fokusiraju se na praktične i strateške aspekte pripreme zdravstvenih ustanova, uključujući vojne vežbe, unapređenje infrastrukture i logističke izazove. Prikazuju uravnotežen pogled na rizike i odgovore, naglašavajući važnost spremnosti bez senzacionalizma i često pozivaju na koordinisane napore EU.
Desno: Desno orijentisani narativi često naglašavaju bezbednosne pretnje koje predstavljaju susedne zemlje Rusija i Belorusija, prikazujući pripreme zdravstvenih ustanova kao deo šireg nacionalnog odbrambenog i suverenitetskog napora. Ističu potrebu za snažnim vojnim i civilnim merama odbrane, uključujući spremnost zdravstvenog sistema, radi odvraćanja agresije i zaštite nacionalnih interesa.
