Kad ste pomislili da je sećanje na heroje prošlosti stvar prošlosti, evo nas opet u vrtlogu birokratije i poluobnovljenih spomenika! Na Kadinjači i Sinjevcu, dva značajna memorijalna kompleksa, konačno se pokreću radovi na konzervaciji i restauraciji, ali ne bez drame i pitanja – zašto je trebalo toliko čekati? Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka pitanja konačno je dalo podršku, ali da li je to dovoljno da sačuvamo sećanje na one koji su dali živote za otadžbinu?
Spomen-česma na Sinjevcu, podignuta davne 1934. godine, stoji kao tihi svedok prošlih ratova i žrtava, sa 49 uklesanih imena palih boraca iz Užica, Buara, Stapara i Bioske. Ali, poslednja obnova je bila davno, 2010. godine, i od tada je ovaj spomenik polako gubio svoj sjaj. Sada, zahvaljujući sredstvima Ministarstva, kreće druga faza radova, ali pitanje je – da li će to biti dovoljno da se sačuva ovaj deo naše istorije?
Na Kadinjači, memorijalni kompleks koji je simbol borbe i otpora, takođe dobija pažnju. Projekti konzervatorsko-restauratorskih radova su u toku, ali ne bez izazova. Da li će ovi radovi biti samo još jedna formalnost ili stvarna briga o našem nasleđu?
Ono što je sigurno jeste da je očuvanje ovih spomenika važno ne samo zbog prošlosti, već i zbog budućih generacija koje treba da znaju kroz šta je naša zemlja prošla. Ali, dok čekamo da se radovi završe, pitamo se – koliko je još vremena potrebno da se sećanje zaista sačuva?
Ako imate neki svoj stav o tome kako se čuva naša istorija ili ste možda već posetili ove spomenike, bacite komentar dole. Neka se čuje glas naroda, jer istorija nije samo ono što piše u knjigama, već i ono što mi čuvamo u srcima i na terenu!
