Zamislite ovo: tim naučnika na brodu “Atalant” proveo je mesec dana mapirajući dno severoistočnog Atlantika i otkrio više od 3000 buradi sa radioaktivnim otpadom! Da, dobro ste pročitali – hiljade buradi sa nuklearnim smećem koje su evropske zemlje nekada smatrale “normalnim” načinom odlaganja otpada, jednostavno su potopljene u more između 1946. i 1982. godine. Iako naučnici kažu da nisu detektovali visok nivo radioaktivnosti, činjenica da je toliki otrov zakopan na dnu okeana zvuči kao recept za ekološku katastrofu.
Ova misija, nazvana NODSSUM, nije samo otkrila gde se nalazi ovaj opasni otpad, već i podsetila svet koliko smo nekada bezbrižno tretirali nuklearni otpad. More je bilo smatrano ogromnim kontejnerom za smeće, a sada se pitamo – koliko dugo će okean moći da trpi ovu tiho otrovnu bombu?
Da li je ovo samo početak? Šta ako se burad počnu raspadati? Da li će nam ribe uskoro služiti kao radioaktivni specijalitet? I gde su sada oni koji su mislili da je potapanje otpada u more „bezbedno“?
Ova priča je kao iz lošeg naučno-fantastičnog filma, ali je stvarna i događa se sada. Ako vam je stalo do budućnosti planete, vreme je da se zapitate – koliko smo daleko od ekološke katastrofe? I da li ćemo konačno prestati da skrivamo probleme pod tepih, ili bolje rečeno, pod talase?
A vi, šta mislite? Da li je okean zaista beskrajni otirač za naše greške ili je vreme da se probudimo pre nego što bude prekasno? Bacite komentar, podelite svoje teorije ili samo recite – ko je sledeći na redu za bacanje u more? Samo pazite da ne završite u buradima! 😉
