Savremeni trgovinski lanci u Nemačkoj uvode sofisticirane elektronske rampe koje usporavaju kupce već na ulazu u prodavnicu. Ove rampe nisu samo mere protiv krađe, već imaju psihološku funkciju da usmere pažnju kupaca na atraktivno postavljene proizvode, što povećava impulsivnu kupovinu. Rampe koriste senzore i prikupljaju podatke o kupovnim navikama radi optimizacije prodaje i povećanja profita. Slični trendovi polako se uvode i u Srbiji, gde se pažljivo režira iskustvo kupovine kako bi se kupci duže zadržali i potrošili više novca.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izveštaji ističu manipulativnu prirodu ovih elektronskih rampi, naglašavajući zabrinutost zbog eksploatacije potrošača i psiholoških taktika za povećanje potrošnje. Takođe kritikuju povećano nadgledanje i prikupljanje podataka kao invazivno i simptom korporativnog preterivanja.
Centar: Centristički izveštaji predstavljaju uvođenje elektronskih rampi kao poslovnu inovaciju usmerenu na poboljšanje prodaje i angažovanja kupaca. Priznaju psihološke strategije, ali ih prikazuju kao standardne maloprodajne prakse za unapređenje iskustva kupovine i optimizaciju prodavnica.
Desno: Desno orijentisani narativi fokusiraju se na efikasnost i tehnološki napredak koje ove rampe predstavljaju, hvaleći trgovce za usvajanje modernih metoda za povećanje profita. Umiruju zabrinutosti o manipulaciji, naglašavajući odgovornost potrošača i slobodu izbora.