Dobrodošli u Desau, grad gde nacistički simboli nisu samo prošlost, već svakodnevica! Kukasti krstovi, Hitlerovi grafiti i nacističke parole šetaju ulicama istočne Nemačke kao da je vreme stalo u mračni period 30-ih godina prošlog veka. Da li je ovo šokantno ili samo alarmantno? Pa, nemačka vlast je zabrinuta, a stručnjaci upozoravaju da se radikalizacija mladih u ovom regionu širi kao požar.
U Desauu, u pokrajini Saksonija-Anhalt, desničarski ekstremizam i rasizam cvetaju više nego ikada u poslednjih deset godina. Škole beleže više slučajeva nego ikada ranije, a mladi ljudi sa desničarskim stavovima sve su radikalniji i organizovaniji. “Nacisti su postali pop fenomen”, kaže Lukas Joher iz organizacije Gegenpart, koja se bori protiv mržnje.
Kako je došlo do ovoga? Posle ujedinjenja Nemačke, Desau je doživeo ekonomski kolaps, masovnu nezaposlenost i egzodus mladih i obrazovanih. Iako je država uložila oko milijardu evra u obnovu privrede, infrastrukture i kulture, mržnja i nasilje nisu nestali. Naprotiv, desničarski ekstremizam je dobio na snazi.
Najstrašniji primer je ubistvo 39-godišnjeg Alberta Adriana u okrugu Roslau, samo zato što je bio crn. Nakon tog zločina, tadašnji kancelar Gerhard Šreder pozvao je građane na hrabrost protiv ekstremizma, ali problem je i dalje tu. Desničarski ekstremizam nije samo u Desauu, već i u mnogim drugim istočnonemačkim gradovima.
Stručnjaci upozoravaju da mladi ljudi sa desničarskim stavovima sve više radikalizuju i udružuju se u dobro organizovane grupe koje počinju da čine zločine. Desničarska stranka AfD je sada druga najjača u Nemačkoj, a u istočnoj Nemačkoj čak prva. U julu 2023. godine, desničarski političar AfD-a, Laurens Notdurft, izabran je za gradonačelnika Desau-Roslaua. On je održao govor đacima na obeležavanju 80 godina od oslobođenja Nemačke od nacističke tiranije, ali nije pomenuo nemačke ratne zločine i masovno ubistvo Jevreja.
Notdurft je nekada bio član zabranjene neonacističke organizacije “Nemačka omladina odana domovini”, što je izazvalo kontroverze jer AfD zvanično ne prima članove sa neonacističkom prošlošću. Iako postoje hrabri građani, nastavnici i organizacije poput Gegenpart koje se bore protiv mržnje, situacija je i dalje ozbiljna.
Desau nije samo grad mržnje, već i grad borbe. Ljudi se ne predaju, bore se za svoj grad i za budućnost bez mržnje. Ali pitanje ostaje: koliko dugo će Nemačka tolerisati da nacistički simboli i ideologije ponovo izlaze iz senke? Ako imate mišljenje, šalu ili samo želite da kažete šta mislite, slobodno se uključite u razgovor. Ovaj problem nije samo nemački, on je svetski – i vreme je da se svi zapitamo gde idemo dalje.
