Raketni sukobi između Izraela i Irana eskalirali su u poslednjih nekoliko dana, sa izraelskim napadima na iranske nuklearne i vojne ciljeve, uključujući nuklearna postrojenja i komandne centre, što je dovelo do smrti visokih iranskih vojnih zvaničnika i nuklearnih naučnika. Iran je odgovorio lansiranjem stotina balističkih raketa na izraelske gradove, pri čemu je bilo žrtava i ranjenih na obe strane. Izraelska vojska tvrdi da kontroliše vazdušni prostor iznad Teherana i da je uništila značajan deo iranskih raketnih lansera. Sjedinjene Američke Države su odbile izraelski plan za atentat na iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Hamneija, što je izazvalo različite reakcije. Međunarodna zajednica izražava zabrinutost zbog mogućeg širenja sukoba, dok pregovori o iranskom nuklearnom programu stoje zbog eskalacije nasilja. Obe strane optužuju jedna drugu za agresiju, a sukob predstavlja ozbiljnu pretnju stabilnosti Bliskog istoka.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori ističu ljudsku cenu sukoba, naglašavajući civilne žrtve i opasnosti eskalacije vojnih sukoba. Često kritikuju i Izrael i Iran zbog agresivnih politika i pozivaju na diplomatska rešenja i deeskalaciju. Ulogu SAD posmatraju kritički, naročito u vezi sa podrškom Izraelu i uticajem na regionalnu stabilnost.
Centar: Centristički izvori pružaju uravnoteženo izveštavanje, izveštavajući o vojnim akcijama i političkim izjavama obe strane. Fokusiraju se na činjenice, žrtve i međunarodne reakcije, naglašavajući složenost sukoba i važnost pregovora. Ističu strateške implikacije za regionalnu bezbednost i globalnu diplomatiju.
Desno: Desno orijentisani izvori naglašavaju pravo Izraela na samoodbranu od iranske agresije i pretnju koju predstavlja iranski nuklearni program. Često ističu efikasnost izraelskih vojnih operacija i podržavaju politiku SAD i Izraela. Narativ može prikazivati Iran kao glavnog agresora i fokusira se na potrebu snažnog vojnog odgovora radi bezbednosti.
