Izraelska obaveštajna služba Mosad imala je ključnu ulogu u nizu vojnih i obaveštajnih operacija usmerenih protiv iranskih nuklearnih postrojenja, vojnih baza i lidera palestinskih ekstremističkih grupa poput Hamasa. Izraelski napadi uključivali su precizne vazdušne udare, atentate na nuklearne naučnike i vojne lidere, kao i sofisticirane sabotaže poput eksplozija pejdžera u Libanu. Iako Izrael retko zvanično potvrđuje ulogu Mosada, brojni izvori i bivši agenti ukazuju na njegovu direktnu umešanost. Istovremeno, Mosad je imao i značajne neuspehe, naročito u predviđanju iznenadnog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, što je dovelo do velikih gubitaka na izraelskoj strani. Ove operacije i njihovi rezultati izazivaju različite reakcije i interpretacije u medijima različitih političkih orijentacija.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji ističu ljudske žrtve izraelskih operacija, naglašavajući civilne žrtve i humanitarni uticaj sukoba. Često preispituju zakonitost i moralnost ciljnih ubistava i vojnih akcija, dovodeći u pitanje šire implikacije za mir i regionalnu stabilnost. Neuspehe izraelske obaveštajne službe, poput iznenadnog napada Hamasa, ponekad tumače kao posledicu agresivne politike.
Centar: Centristički mediji uglavnom pružaju uravnotežen prikaz, priznajući uspehe Mosada u ometanju iranskih nuklearnih ambicija i rukovodstva Hamasa, dok izveštavaju i o neuspesima i izazovima izraelske obaveštajne službe. Fokusiraju se na faktografsko izveštavanje o događajima, uključujući strateški kontekst i reakcije svih uključenih strana, bez jakog uredničkog pristrasnosti.
Desno: Desno orijentisani mediji često ističu efikasnost i strateški značaj Mosada u zaštiti izraelske nacionalne bezbednosti. Naglašavaju neophodnost preventivnih udara i obaveštajnih operacija protiv neprijateljskih aktera poput Irana i Hamasa. Neuspehe poput napada 7. oktobra pripisuju ponekad političkim ili vojnim manjkavostima, a ne obaveštajnim propustima, ističući stalne pretnje sa kojima se Izrael suočava.
