Dana 6. juna 2023. godine, Rusija je izvela masovne vazdušne napade na nekoliko gradova u Ukrajini, uključujući Kijev, Luck i Ternopoljsku oblast. Najmanje troje ljudi je poginulo, a desetine su ranjene. Napadi su usledili nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio odgovor na ukrajinske dron napade na ruske vazduhoplovne baze. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je napade i pozvao međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Rusiju kako bi se rat zaustavio. Rusko ministarstvo odbrane navelo je da su ciljevi bili vojni objekti i da su korišćeni precizni raketni sistemi i dronovi. Napadi su izazvali štetu na stambenim zgradama i infrastrukturi, a hiljade ljudi su morale potražiti sklonište. Istovremeno, pregovori između Rusije i Ukrajine nisu doneli značajan napredak, a Rusija je odbila bezuslovni prekid vatre koji je Ukrajina tražila.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji ističu ljudsku cenu ruskih vazdušnih napada, naglašavajući civilne žrtve i patnje ukrajinskog naroda. Često prikazuju Rusiju kao agresora koji krši međunarodno pravo i pozivaju na povećanu međunarodnu podršku Ukrajini. Narativ naglašava potrebu diplomatskih rešenja, ali osuđuje ruske vojne akcije.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o činjenicama vazdušnih napada sa fokusom na vojne aspekte i zvanične izjave obe strane. Pružaju uravnoteženo izveštavanje o sukobu, uključujući kontekst ukrajinskih napada dronovima i ruskih odgovora. Narativ uključuje pozive na mirovne pregovore i ističe složenost sukoba bez očigledne pristrasnosti.
Desno: Desno orijentisani mediji često naglašavaju opravdanost ruskih vazdušnih napada kao odgovor na ukrajinske provokacije, poput napada dronovima na ruske vojne baze. Mogu prikazivati ukrajinsku vladu kao odgovornu za eskalaciju sukoba i ističu legitimnost ruskih vojnih akcija. Narativ ponekad dovodi u pitanje zapadnu uključenost i ističe strateške aspekte sukoba.
