Krvavi rat u Kongu konačno na papiru – ali da li je mir stvaran ili samo maska za rudarsku pljačku?
Godinama je istočni Kongo bio krvavo bojno polje, gde su sukobi odneli hiljade života i raselili stotine hiljada ljudi. Ali sada, uz američko posredovanje, Ruanda i Demokratska Republika Kongo potpisale su mirovni sporazum koji obećava kraj sukoba i početak ekonomske integracije. Zvanično, sporazum je veliki korak ka miru, ali ispod površine krije se prava drama – ko će zapravo profitirati od bogatog rudnog blaga ovog regiona?
Trupe se povlače, ali ko dobija rudnike?
Prema dogovoru, ruandske trupe treba da se povuku iz istočnog Konga u roku od 90 dana. Zvaničnici obe zemlje obavezali su se na regionalnu ekonomsku integraciju, što zvuči kao bajka o miru i prosperitetu. Ali, čekajte – američka administracija Donalda Trampa tvrdi da će SAD dobiti prava na eksploataciju minerala poput tantala, zlata, kobalta, bakra i litijuma. Dakle, dok se priča o miru, u pozadini se odvija prava rudarska igra moći.
M23 i ruandska vojska – saveznici ili neprijatelji?
Sukob u Kongu nije nastao preko noći. Ruanda je optužena da je podržavala pobunjeničku grupu M23, koja je ranije ove godine zauzela dva najveća grada u istočnom Kongu – područja bogata mineralima. Analitičari tvrde da je Ruanda poslala najmanje 7.000 vojnika preko granice da pomogne M23 u njihovoj munjevitom ofanzivi. Ruandski ministar spoljnih poslova nazvao je sporazum „prekretnicom“, dok je kongoanska koleginica naglasila da sporazum mora biti praćen stvarnim povlačenjem trupa.
Genocid, ratovi mačetama i regionalna nestabilnost
Ovaj sukob vuče korene iz genocida u Ruandi 1994. godine i predstavlja jedan od najgorih ratova koje je svet video. Hiljade su ubijene, a region je godinama bio u haosu. Strahuje se da bi sukob mogao da se proširi i na susedne zemlje, što bi izazvalo još veću katastrofu. Uprkos potpisivanju sporazuma, mnogi su skeptični da li će mir zaista potrajati ili je ovo samo još jedna faza u dugotrajnoj borbi za kontrolu nad rudnim bogatstvom.
Američki interes i zapadni investitori – ko je pravi dobitnik?
Administracija Donalda Trampa ponosno ističe da je ovaj sporazum njihov uspeh i da će privući milijarde dolara zapadnih investicija u region. Ali, da li je mir zaista cilj ili samo sredstvo za otvaranje vrata rudarskim kompanijama? Kongo je bogat mineralima koji su ključni za tehnologiju i industriju širom sveta. Sada, dok se trupe povlače, prava bitka za kontrolu nad ovim resursima tek počinje.
Šta sledeće?
Sporazum je potpisan, ali ostaje pitanje – hoće li obe strane ispuniti svoje obaveze? Da li će ruandske trupe zaista otići? Hoće li regionalna ekonomska integracija doneti prosperitet ili će samo produbiti nejednakosti? I najvažnije, da li će obični ljudi u Kongu konačno moći da žive bez straha od rata?
Dok čekamo odgovore, ne možemo a da ne zapitamo – da li je ovaj mirovni sporazum zaista kraj krvavog sukoba ili samo početak nove pljačke minerala? Ako imate mišljenje, ili samo želite da se nasmejete na račun svetske politike, slobodno bacite komentar. Ko zna, možda baš vaša teorija zavere ima više smisla od zvaničnih izjava!
Ovo nije kraj priče, već samo početak nove faze u jednoj od najkompleksnijih i najkrvavijih saga Afrike. Držite oči otvorene i ne verujte svemu što pročitate – naročito ako dolazi iz Vašingtona.
