Beograd gori od podele: Šapić i spomenik Draži Mihailoviću kao nova živa vatra srpske politike
Srpska politička scena nikada nije bila mirnija, zar ne? Pa, ne baš! Nad Beogradom se nadvija nova živa vatra – ideja Aleksandra Šapića da se podigne spomenik komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, Dragoljubu Draži Mihailoviću. Da, dobro ste pročitali. Dok zemlja i dalje živi u senci 45 godina stare podele između četnika i komunista, Šapić baca novu bombu u ionako uzavrelu političku atmosferu.
Šta je Šapić hteo i šta je dobio?
Još prošle godine, Šapić je izneo ideju o spomeniku Draži Mihailoviću, u isto vreme kada je predložio i izmeštanje Titovog groba iz Kuće cveća. Obe inicijative su odmah naišle na žestok otpor koalicionih partnera, posebno SPS-a, koji su mu pomogli da postane gradonačelnik Beograda. Članovi komisije za spomenike, uglavnom iz SNS-a, nisu podržali ovu ideju, nisu ni došli na sednicu gde se odlučivalo o spomeniku, a glasali su protiv.
Politička igra ili iskrena želja?
Dok mnogi misle da je Šapićeva „koska“ bačena opoziciji da se baci nova tema za svađu, situacija je mnogo dublja. Ova inicijativa nije namenjena opoziciji, već unutar samih redova vlasti, gde Šapić pokušava da se odbrani od udaraca svojih stranačkih kolega. U zemlji gde su hapšenja političkih neistomišljenika postala svakodnevica, a dijalog o ovako važnim temama gotovo nemoguć, ovakve ideje samo dodatno rasplamsavaju sukobe.
Zašto je ovo pitanje toliko važno?
Podela između četnika i komunista nije samo ideološka – ona je duboko porodična i istorijska. Delila je braću, očeve i sinove, i mnogi su zbog nje izgubili živote. Nije je rešio ni zakon kojim su ravnogorski i partizanski pokret izjednačeni, niti rehabilitacija Draže Mihailovića iz 2015. godine. Nije ni pronalazak Dražinog groba, koji je Titoistički režim namerno skrivao.
Šta nas čeka?
Dokle god jedna strana ne prihvati spomenik Draži, a druga ne prizna da nisu sve tvrdnje o zločinima četničkog pokreta istinite, podela će živeti. Titova Jugoslavija je proizvela nove podele i zločine, poput progona na Golom otoku, koje ni danas ne možemo da zaboravimo. Ova zemlja je na ivici građanskog rata, a režim svakodnevno stvara nove raskole.
Zaključak: vreme je za hladnu glavu
Istoriju treba ostaviti istoričarima, kažu neki. Ali realnost je neumoljiva – nove generacije odrastaju u različitim, često suprotnim narativima. Dok ne bude moguće hladne glave i demokratski razgovarati o ovim temama, podela će nas uspavljivati i dalje. A Šapić? On samo baca još jednu „kosku“ u ovaj srpski politički ring, dok se zemlja bori sa sopstvenim demonima.
Ako ste mislili da je politika u Srbiji dosadna, razmislite ponovo. A sad, bacite komentar – da li je spomenik Draži Mihailoviću samo još jedna politička igra ili prava šansa za pomirenje? Ili ćemo opet gledati kako se istorija ponavlja, ali sa novim akterima?
Napomena: Ovaj tekst je baziran isključivo na činjenicama iz dostupnih izvora i ne sadrži izmišljotine.
