Godinama unazad, malinari u zapadnoj Srbiji se suočavaju sa sve većim problemom – nema ko da bere maline! Nekada su studenti stajali u redu da dobiju posao, a danas? Pa, danas berači stižu iz udaljenih krajeva Srbije, pa čak i iz Indije i Pakistana. Da, dobro ste pročitali – naši malinari dovode strane radnike jer domaći jednostavno ne žele da se bakću sa vrelinom i mukom berbe.
Alen Macura, mladić od 21 godine iz Svrljiga, kaže da nije lako, ali nije ni neizdrživo. Ustaju u pola pet ujutru, berba kreće u pet, dok sunce još nije pržilo. Posle pauze i obroka, nastavljaju do večeri. Iako je posao naporan, zarada je „jako dobra“ – dnevno dobijaju oko 5 evra, što za dvadeset dana berbe nije mala cifra.
Njihov poslodavac Goran Glavonjić ističe da se trudi da radnicima obezbedi dobre uslove – kvalitetan obrok, hladnu vodu i pauze u najjačoj vrućini. Ipak, problem je što nema dovoljno domaćih berača. Pokušao je da angažuje radnike preko agencije iz Beograda, čak i iz Pakistana, ali nije hteo da rizikuje jer nije siguran da li bi oni mogli da izdrže uslove i da li bi se sporazumeo sa njima.
Dakle, dok malinari kukaju da nema radnika, mladi beže od posla, a strani radnici dolaze da beru naše maline za dnevnicu od 3 do 5 evra. Zarada jeste dobra, ali ko je spreman da se muči na suncu i u znoju? Ovo je prava drama srpskog sela i sezonskog rada – gde su nestali naši berači i šta će biti sa malinarstvom ako se ovako nastavi?
A vi? Da li biste vi otišli da berete maline za 5 evra dnevno? Ili je bolje ostati u gradu i kukati na poslove? Bacite komentar, da vidimo ko je spreman na pravi radni podvig!
