Srbija i nuklearna energija: revolucija ili geopolitička igra?
Srbija je konačno dobila prvu preliminarnu tehničku studiju o primeni nuklearne energije, uključujući tradicionalne nuklearne elektrane i male modularne reaktore (MMR). Da, dobro ste pročitali – Srbija ozbiljno razmatra nuklearnu energiju kao deo svoje energetske budućnosti, a ne samo solarne i vetroelektrane koje su do sada bile u fokusu.
Mali modularni reaktori – budućnost ili naučna fantastika?
Mali modularni reaktori su još u razvoju, ali obećavaju fleksibilnost, modularnost i niže investicione troškove u poređenju sa tradicionalnim nuklearkama koje nude ekonomiju obima. Srbija je već u pregovorima sa Južnom Korejom o saradnji u oblasti obe tehnologije, a Francuska je takođe potencijalni partner sa svojim ogromnim iskustvom u nuklearnoj energiji.
Zelena energija u Kostolcu – solarna i vetroelektrane
Dok se nuklearna energija tek planira, Kostolac već dobija prvu državnu solarnu elektranu, a uskoro će biti završena i vetroelektrana. Ove dve zelene elektrane će zajedno snabdevati strujom oko 35.000 domaćinstava. I to nije sve – projekti se realizuju na starim rudarskim odlagalištima, što znači da se koristi postojeća infrastruktura, a istovremeno se otvaraju nova radna mesta i smanjuje zagađenje.
Geopolitička napetost i sankcije – Srbija između Rusije i Amerike
Pregovori oko nuklearnih projekata i sankcija su teški. Srbija se nalazi u nezavidnoj situaciji između dve velike sile – Rusije i Amerike. Sankcije koje bi mogle uticati na rad Naftne industrije Srbije (NIS) su odložene do kraja jula, a pregovori su komplikovani i zahtevaju više vremena nego što se očekivalo. Srbija se bori svim sredstvima da sačuva stabilnost snabdevanja i tržišta, a procenjuje se da će ceo nuklearni program koštati oko 30 miliona evra.
Nuklearna energija kao odgovor na rastuću potrošnju
Stručnjaci ističu da će potrošnja energije u Srbiji i Evropi rasti narednih decenija, a obnovljivi izvori, koliko god bili važni, nisu dugoročno stabilno rešenje jer zavise od vremenskih uslova. Zato je nuklearna energija, sa svojom stabilnošću i kapacitetom, neophodna za energetsku tranziciju i dekarbonizaciju.
Šta nas čeka u narednih 15-20 godina?
Prema studiji, nuklearni program Srbije nije nešto što će se desiti preko noći. Pripreme, obuke stručnjaka, dodatne analize i formiranje tela za razvoj nuklearnog programa trajaće između pet i sedam godina, a ulazak u samu izgradnju nuklearnog objekta očekuje se za 15 do 20 godina.
Zaključak: Srbija na raskršću
Srbija se nalazi na raskršću između zelene energije i nuklearne revolucije, dok istovremeno balansira između velikih svetskih sila. Hoće li mali modularni reaktori postati stvarnost ili ostati daleki san? Hoće li solarne i vetroelektrane biti dovoljne da pokriju rastuće potrebe? I kako će se geopolitičke tenzije odraziti na energetsku stabilnost zemlje?
Sve je to pitanje koje će se rešavati u godinama koje dolaze. A vi, šta mislite? Da li je nuklearna energija spas za Srbiju ili samo još jedna komplikacija u već složenoj energetskoj i političkoj igri? Bacite komentar, da vidimo ko je za, a ko protiv – i ne zaboravite, energija nije samo brojka na računu, već i budućnost cele zemlje!
