Tržište nekretnina u Srbiji 2024: Rast od 15% ili iluzija stabilnosti?
Da li je tržište nekretnina u Srbiji zaista u usponu ili nas samo zavaravaju brojke? Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je da je vrednost prometa nekretnina u 2024. godini skočila za čak 15% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši vrtoglavih 7,4 milijarde evra. Ali, da li je to stvarno razlog za slavlje ili samo maska za dublje probleme?
Rast vrednosti i broj transakcija
Broj zaključenih kupoprodajnih ugovora porastao je za 4,2%, što zvuči kao dobar znak. Regulisan segment tržišta čini čak 75% ukupne vrednosti prometa, odnosno oko 5,6 milijardi evra. Udeo regulisanih ugovora u ukupnom broju transakcija je impresivnih 86%. Ali, da li je sve baš tako sjajno?
Gde se najviše trguje?
Najviše ugovora zaključeno je u Novom Sadu, dok je najveći novčani promet zabeležen u Beogradu, posebno u prvom osnovnom sudu. Kancelarija javnog beležnika Sretenjović Bora prednjači po broju ugovora (1.567), dok kancelarija Jasne Bojadžijevske u Beogradu drži rekord po vrednosti prometa – 176 miliona evra.
Delimično regulisano tržište tone
E sad, tu dolazimo do zanimljivog obrta – delimično regulisano tržište, koje čini 25% ukupne vrednosti (1,8 milijardi evra), beleži pad od 7% u vrednosti i smanjenje broja ugovora za 1%. Ovo je prvi put da se vidi ovakav pad, što baca senku na optimizam oko celokupnog tržišta.
Najviše ugovora u ovom segmentu zaključeno je u Beogradu, gde je i najveća vrednost transakcija, oko trećine ukupne vrednosti delimično regulisanog tržišta. Kancelarija javnog beležnika Srbislava Cvejića u Beogradu vodi po broju ugovora i vrednosti – 86,1 milion evra.
Da li je tržište zaista usporeno?
Iako neki tvrde da tržište nekretnina usporava, RGZ jasno poručuje da podaci pokazuju suprotno – stabilan rast i dinamiku, naročito u regulisanom segmentu. To je, kažu, rezultat mera za unapređenje pravne sigurnosti i efikasnosti transakcija.
Zašto je transparentnost ključ?
Pad delimično regulisanog tržišta dodatno naglašava koliko je važno imati transparentne i pouzdane podatke. RGZ poziva sve učesnike na tržištu da koriste validne informacije prilikom kupovine, prodaje ili procene vrednosti nekretnina. Samo tako možemo osigurati sigurnost i stabilnost u ovoj važnoj oblasti.
Zaključak: Rast ili iluzija?
Da li je rast od 15% znak da tržište nekretnina u Srbiji cveta ili samo maska za probleme u delimično regulisanom segmentu? Dok regulisani deo tržišta pokazuje snagu i stabilnost, pad u delimično regulisanom segmentu baca senku na celokupnu sliku. Jasno je da je pravna sigurnost i transparentnost ključ za budućnost.
Ako ste mislili da je tržište nekretnina samo o lepim brojkama, razmislite ponovo! A vi, šta mislite – da li je ovo stvarni rast ili samo brojke koje nas zavaravaju? Bacite komentar, da vidimo ko je za realnost, a ko za bajke!
