Evo ga, ultimatum godine! Studenti blokade vlade Srbije odlučili su da nam svima pokažu kako se ne postavlja zahtev – sa pretnjom nasiljem i to baš na Vidovdan, dan koji za Srbiju znači mnogo više od običnog datuma. Da, dobro ste pročitali – 21. jun, 21 sat, ultimatum sa rokom koji zvuči kao da je iz nekog lošeg filma. A šta traže? Nije ni bitno, jer neće dobiti ni bombone, ni lekove, ni izbore. Samo će dobiti odgovor države koja kaže: “Ne, hvala!”.
Za početak, hajde da razjasnimo šta je ultimatum. To je poslednji zahtev, uz pretnju da će uslediti posledice ako se ne ispuni. Ali, šta se dešava kada ultimatum dolazi od grupe koja ne može ni da garantuje mirno održavanje svog skupa? Studenti koji su organizovali blokadu priznaju da nisu u stanju da obezbede red i mir. Pa, ko onda? Država? Naravno, država ne može da dozvoli da se ulice pretvore u bojno polje.
I da ne zaboravimo istoriju – Srbija je dva puta odbila ultimatum, od Austrougarske i NATO-a, i nije popustila ni pred mnogo jačim silama. A sada? Sada jedan tviter nalog postavlja ultimatum? Da li je to ozbiljno? Ili je to samo još jedan pokušaj da se izazove haos i nasilje na ulicama Beograda?
Još je bizarnije što su blokaderi izabrali baš Vidovdan za svoj skup. Dan koji u srpskoj istoriji i kulturi ima ogromnu važnost, dan koji simbolizuje otpor i ponos. A tema skupa? Priznavanje genocida u Srebrenici, što je tema koja deli i izaziva kontroverze, naročito jer se potpuno ignorišu srpske žrtve u ratu u BiH. Da li je moguće da nisu razmislili o tome? Ili je to deo plana da se dodatno provocira i podeli narod?
I na kraju, ono što je najvažnije – država Srbija jasno poručuje da neće dozvoliti da se nasilje i pretnje nastave. Kraj nije kada blokaderi kažu kraj, već kada građanima dosade maltretiranja i pretnje. Ovo nije samo borba za neke zahteve, ovo je borba za mir i red u zemlji.
Ako vam se čini da je ovo samo još jedna u nizu političkih drama, razmislite ponovo. Ovo je trenutak kada se postavlja pitanje – koliko daleko smo spremni da idemo u ime protesta? I da li je ultimatum sa pretnjom nasiljem ikada bio pravi put do rešenja?
A sada, dok razmišljate o svemu ovome, bacite pogled na komentare – ko zna, možda baš vi imate bolju ideju kako se rešavaju problemi bez ultimatuma i nasilja. Ili možda mislite da je sve ovo samo još jedna predstava za javnost? U svakom slučaju, razgovor je otvoren!
