Da li ste ikada pomislili da vam roditelji nisu pružili dovoljno pažnje dok ste odrastali? Niste sami! Emocionalno zanemarivanje u detinjstvu je tiha epidemija koja ostavlja duboke ožiljke, a mnogi to ni ne shvataju. Stručnjaci sa portala YourTango izdvojili su sedam jasnih znakova koji ukazuju da ste možda odrasli bez potrebne emocionalne podrške, a posledice se osećaju i u odraslom dobu.
Prvo, ako ste navikli da se mučite sami i da vam je neprijatno tražiti pomoć, to je alarmantan znak. Deca čiji roditelji nisu bili emocionalno prisutni često nisu imala nikoga ko bi ih pitao kako se osećaju ili da li im treba pomoć. Naučili su da je traženje pomoći besmisleno i zato to izbegavaju i kao odrasli.
Drugi znak je postavljanje previsokih standarda i usmeravanje ljutnje prema sebi. Odrastanje bez emocionalne potvrde često vodi do osećaja da nikada niste dovoljno dobri, bez obzira na stvarne uspehe. Teško vam je oprostiti sebi greške i gledati na situacije sa razumevanjem.
Treće, ako vam je lakše slušati druge nego deliti svoje misli i osećanja, i ako se povlačite kada vas neko pita kako ste, to može biti posledica zanemarivanja. Deca čiji roditelji ignorišu njihove emocije uče da su njihove emocije nevažne ili neželjene, pa ih potiskuju i u odraslom dobu.
Četvrti znak je nelagodnost u suočavanju sa snažnim emocijama i sukobima. Ako najradije bežite iz prostorije kada atmosfera postane napeta, to može biti posledica ranog emocionalnog ili fizičkog napuštanja, zbog čega je mozak preosetljiv na bilo kakvu pretnju odbacivanja.
Peti znak je teškoća u motivaciji i samokontroli. Ako vam je teško da naterate sebe da radite ono što znate da treba, ili da prestanete sa nečim što ne bi trebalo, a potom se zbog toga kažnjavate, to može biti posledica nedostatka zdravih unutrašnjih granica koje roditelji nisu razvili kod vas.
Šesti znak je emocionalno isključivanje. Kada ste tužni, ljuti ili povređeni, uveravate sebe da to nije važno ili da morate biti jači, što vodi do gubitka veze sa sopstvenim unutrašnjim svetom. Kasnije se pitate zašto ne osećate ništa ili ne znate šta želite.
Sedmi i poslednji znak je da ste sami sebi najgori kritičar i teško prihvatate svoje slabosti ili greške. Deca koja prerano postanu samostalna spolja mogu izgledati snažno, ali iznutra su često nezaštićena i usamljena, jer nisu imala nikoga ko bi ih podržao u teškim trenucima.
Ali nije sve crno! Dobra vest je da je moguće nadoknaditi ono što niste dobili. Kao odrasla osoba možete naučiti da prepoznate svoje potrebe, izražavate emocije i tražite podršku. Niste krivi za ono što vam se dogodilo, ali sada možete preuzeti odgovornost za svoj oporavak. Pažnja, nežnost i emocionalna prisutnost koje niste imali, sada možete dati sami sebi, a to može biti pravo iscjeljenje.
Ako ste prepoznali sebe u ovim znakovima, možda je vreme da se oslobodite tereta prošlosti i krenete putem emocionalnog isceljenja. A ako imate neku svoju priču ili mislite da je ovo preuveličano, bacite komentar dole – uvek je zabavno videti ko se prepozna, a ko će reći „ma, to nije za mene!“
